I nemačke firme „podmazuju“, zar ne?

Kada je državno tužilaštvo u Minhenu krajem 2006. godine tokom racije naišlo na inkriminirajuće dokaze, koncern „Simens“ pretrpeo je ogromnu štetu po svoj ugled. Ti dokazi ukazivali su da je „Simens“ godinama, sistematski i uz pomoć mita, „lovio“ velike poslove po celom svetu. Radi se o crnim fondovima i mitu u iznosu od oko milijarde evra. Mnogi menadžeri će zbog toga morati da odgovaraju pred sudom.

Korupcijski skandal u „Simensu“ smatra se vrhuncem privrednog kriminala u Nemačkoj. Možda je taj slučaj doveo do toga da se ljudi u nemačkim upravama bar malo zamisle, jer, prema sadašnjem indeksu korupcije koji sastavlja organizacija „Transparensi Internešnel“ (Transparency International), Nemačka se poboljšala u odnosu na 2008. godinu – popela se sa petog na četvrto mesto. Manje korumpirane su, prema tom rangiranju, samo Holandija, Švajcarska i Belgija. Trio koji je na dnu liste 28 ispitanih ekonomski jakih zemalja su Rusija, Kina i Meksiko.

Zemlje G 20 moraju da učine više

Za indeks BPI (Bribe Payers Index) 2011. godine, ispitano je oko 3000 poslovnih ljudi o njihovoj spremnosti za postizanje prednosti u inostranstvu kroz davanje mita. Mito se plaća kako bi se dobio pristup do javnih poslova, da se „zaobiđu“ zakoni ili da se utiče na političare.

Za pružanje pomoći u borbi protiv korupcije, šefica „Transparensija“ Hugete Labele posebno se oslanja na 20 ekonomski vodećih nacija (G20). One su se 2010. godine obavezale na pokretanje akcionog plana. Na Samitu G20 koji počinje danas (3.11.) u Kanu, trebalo bi da budu predstavljeni prvi rezultati.

Prema mišljenju Hugete Labele, potrebno je delovati pre svega u Kini, Indiji, Indoneziji i Rusiji. Ona poziva G20 da odgovarajućim propisima povećaju šanse za pravednije i otvorenije svetsko tržište. Tako bi mogli da budu stvoreni preduslovi za održiv ekonomski oporavak i stabilnost za budući rast, rečeno je u Deklaraciji koja je istovremeno objavljena u Londonu i Berlinu.

Industrija nafte i gasa posebno osetljiva na korupciju

Pored ocene zemalja, u aktuelnoj studiji mogu se naći studije o osetljivosti na korupciju u odabranim javnim i privatnim privrednim granama. Tako se za stručnjake „Transparensija“ potvrdio stari nalaz: mito se često plaća posebno građevinskim firmama kao i firmama za proizvodnju nafte i gasa. U naftom bogatoj Nigeriji samo su tokom 2010. i 2011. državni službenici potplaćeni sa 3,2 milijarde dolara.

Nemačku politiku žestoko je kritikovala predsednica nemačkog ogranka „Transparensija“, Eda Miler. Konvencija protiv korupcije koju su usvojile Ujedinjene nacije i koja je stupila na snagu 2005. godine, morali bi konačno da bude ratifikovana. To se u Nemačkoj, za razliku od drugih 154 zemalja, još nije dogodilo, jer za to ne postoje pravne osnove. Podmićivanje poslanika je, prema važećim zakonima, kažnjivo samo onda kada su glasovi zaista kupljeni kako bi se postigao željeni rezultat.

Prema shvatanju zakona od strane „Transparensija“ i uticanje na poslanika tokom njegovog mandata takođe bi trebalo da bude zabeleženo. Zato ta antikorupcijska organizacija godinama zahteva da parlamentarci javno objavljuju sva svoja primanja, nezavisno od visine iznosa. Ali, poslanici to nisu dužni da čine.

Autor: Marsel Firstenau / Denis Toskić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković