Izbeglice u Berlinu

Sarmah K. je uspeo, ušao je u zgradu gde će biti registrovan kao izbeglica. Ali, napolju, ispred šaltera na kojem bi trebalo da započne novo poglavlje njihovog života još čekaju stotine mladih iz Sirije. Registracija traje nekoliko sati. Pored Sarmaha sedi dvoje dece, dečak i devojčica stari šest i sedam godina. Na pitanje da li su deca njegova, smeje se, vrti glavom i govori: ne, deca nisu moja. Sramah ima samo 21 godinu, ali sve ono što je pretrpeo, učinilo je da izgleda mnogo starije.

On je iz Alepa, gde je bio započeo studije medicine. Ne želi da ga fotografišemo. Porodica mu, kaže, živi u Zabadaniju, gradiću 30 kilometara severno od Alepa u kojem je u julu došlo do žestokih sukoba između pobunjenika i sirijske vojske. Njegova porodica živi u užasnoj situaciji; svakodnevno bombardovanje, pucnjava... priča na lošem engleskom i pravi gest kao da hoće da zapuši uši. Na cedulji zapisuje kuda je sve prošao: Liban, Turska, Grčka, Makedonija, Srbija, Mađarska, Austrija, Nemačka... Skoro mesec dana je trajao put...

Mrtvi umorni, ali opušteni

I onda, kada je konačno stigao u Berlin, pet dana je čekao ispred Državne službe za zdravstvo i socijalno staranje (LaGeSo), dok ovog utorka nije konačno došao na red. LaGeSo je jedina ustanova koja se u Berlinu bavi izbeglicama i koja u ovom trenutku ima posla preko glave. Samo u julu je bilo preko 4.000 onih koji su podneli zahtev za azil. Ali, šta je ovaj haos ovde u odnosu na građanski rat kojem je Sarmah umakao. Na sigurnom je, od volontera dobija hranu i piće, ostaje samo da se strpi. A kada čovek jednom stigne na red, unutra ponovo funkcioniše nemačka birokratija, sa svim svetlosnim i zvučnim signalima i mnogo tabli sa obaveštenjima. Ispred ulaza je parkirano vozilo u kojem se nalazi rentgen, jer veliki broj izbeglica boluje od tuberkuloze.

Sarmah je mrtav umoran, ali opušten. Kao i sve sirijske izbeglice, i on ima dobre šanse da dobije azil u Nemačkoj. "Nemačka je fantastična zemlja", kaže on ponavljajući više puta svoju jedinu želju: studije, studije, studije... želi da nastavi da studira medicinu u Nemačkoj. Ali, Sarmanh K. prvo mora da počne sa učenjem nemačkog.

Senat se savetuje, a volonteri rade

Ispred berlinske službe za izbeglice stoji masa ljudi. Ulaz je na suncu, a u utorak je bilo 34 stepena - u hladu. Onaj ko ne želi da izgubi svoje mesto u red, mora izdržati. A dok Senat u svojoj crvenoj sali razmatra formiranje novog štaba za izbeglice, volonteri su već odavno u akciji. Berlinski vodovod postavio je štand na kojem izbeglice mogu da se uzmu vodu. Devojke idu i dele voće i led. Udruženje "Moabit pomaže" je na internetu uputilo apel za donacijama onog što bi u ovom trenutku izbeglima moglo biti od koristi i danima sakupljaju priloge u zgradi pored: hranu, četkice za zube, gelove za tuširanje, pelene i vreće za spavanje, pa i kolica za decu koja su veoma tražena, jer mnogi nose svoju decu na rukama. Na jednom mestu deca mogu da se igraju, da crtaju i da prave nešto svojim rukama. Atmosfera izgleda opušteno. Drugačije nego u petak prošle sedmice, kada je jedan od zaduženih za održavanje reda dobio flašu u glavu.

Vikednom pomaže policija

Tog dana, kada sam pisao ovaj izveštaj, bilo je oko 600 ljudi koji su čekali i došlo je do tuče, pa je morala da se umeša i policija. Od novopridošlih u Berlin, skoro polovina je sa Balkana, i mada su šanse minimalne da dobiju azil, postupak registracije je isti. A tu su i izbeglice koje su već registrovane i koje čekaju da dobiju zdravstvenu knjižicu ili kartu za gradski prevoz, pa se broj onih koji čekaju u redu popne i do 1.000 ili 1.200, govori za DW Silvija Kostner, portparolka Državne službe za izbeglice.

Za prvu registraciju izbeglica trenutno je angažovano oko 80 službenika - a to je premalo. Služba već dve godine zahteva da joj se odobre nova radna mesta. A sada, odjednom može i brže da se radi na regrutovanju novog personala: mogu da se prebace zaposleni iz drugih službi, ali i "povuku" penzioneri. Ipak, i oni prvo moraju da budu uvedeni u posao.

Na jednom znaku stoji napisano da je služba zatvorena vikendom i da se izbeglice mogu obratiti najbližoj policijskoj stanici. A policija, koja je takođe slabo osposobljena, može da zaboravi svoj svakodnevni posao, patroliranje gradom, i da se bavi registracijom izbeglica. Jedino je situacija sa prevodiocima bolja: oko 150 njih je spremno da prevodi sa 30 do 40 različitih jezika. To su mahom ljudi koji takođe imaju migrantsko poreklo, kaže Silvia Kostner portparolka Službe.

Berlin računa sa 30.000 izbeglica

Ipak, dobro je što su službe barem nešto organizovale, doduše nakon žestoke kritike javnosti: a to je da one koji ne stignu na red da obave registraciju, uveče prebace autobusima u privremeno prenoćište, tako da ne spavaju po ulici i parkovima kao beskućnici. Gradonačelnik Berlina Mihael Miler kaže da je jedan građanin otišao u prihvatilište da pita koliko tamo ima dece, i onda im od svojih para kupio krevete. Novo je i to da postoje mobilni timovi Državne službe za izbeglice koji odlaze u prihvatiliša i obavljaju registraciju. Tako neki uspeju da se spasu barem od čekanja u redu ispred LaGeSo-a.

Berlin računa da će do kraja godine imati oko 30.000 izbeglica. Glavni grad Nemačke mora da primi pet procenata svih izbeglica koje stignu u zemlju. Prošle godine, svaki četvrti od njih je na kraju dobio dozvolu boravka.