I ortodoksni Jevreji moraju u vojsku

Učenici Talmuda vešti su u raspravama. Oni i po četrnaest sati na dan proučavaju Toru i tumačenje mudraca tako da se ponekad satima prepiru oko značenju svake reči. Pritom je reč o sasvim praktičnim stvarima za koje se traži odgovor u Svetoj knjizi, na primer: kako muškaraca da na pravi način zaprosi ženu i kako da se ponaša u braku.

Avinoam (29) nam objašnjava da je već i samo proučavanje i rasprava o svetom spisu najbolji način služenja Bogu. On je učenik ješive (talmudske škole) u jerusalimskoj četvrti Beit Vegan i tamo, sa drugim učenicima, raspravlja s rabinom. Ali već mesecima oni raspravljaju o još jednom, doduše aktuelnom pitanju: da li bi pravi vernici i dobri Jevreji trebalo da služe vojsku?

Ove sedmice izraelski parlament konačno je prihvatio zakon kojim i takvi, ortodoksni Jevreji moraju da služe vojsku. Oni su još od osnivanja države Izrael bili pošteđeni vojne obaveze i to je bio rezultat uverenja Davida Ben Guriona i drugih osnivača jevrejske države da će taj problem „nestati sam od sebe“. Naime, takvi ortodoksni vernici su u Izrael najčešće stizali iz najzabačenijih delova sveta, pre svega sa istoka Evrope, gde se životne navike i običaji nisu mnogo razlikovali od onih u srednjem veku, a protivili su se i stvaranju države Izrael pre dolaska Mesije.

Loš uticaj iz „paralelnog sveta“

Lideri novoosnovane države su te Jevreje oslobodili svih obaveza pod uslovom da se posvete samo učenju svetih spisa i nemaju nikakav drugi posao. Osnivači Izraela su u suštini bili uvereni da će vremenom i ti Jevreji „dospeti u današnje doba“ i da će na kraju i njihova deca, a najkasnije unuci, da prihvate to da u uniformi štite državu Izrael. Ali umesto da vremenom „izumru“, čini se da je ortodoksnih Jevreja sve više. Oni sad više ne dolaze iz zabačenih krajeva, već iz SAD, ali i iz jevrejskih zajednica u drugim zemljama gde su pojedinci odlučili da prihvate „pravi“ život Jevreja.

I sam Avinoam je pre samo tri godine postao takav – ortodoksni Jevrej. Pre toga je studirao i nekoliko godina bio u vojsci. Njegov prijatelj Asaf je čak bio u specijalnoj jedinici izraelske vojske, ali sada su uvereni: „Mi haredi (od jevrejske reči harada, bojažljivi, bogobojaažljivi, prim.pr.) osećamo univerzum sa životom“, kaže Avinoam. Oni koji su bogobojažljivi, žive duhovnim životom i „pored toga ne postoji ništa“.

Oni žive u svom svetu i, koliko je to moguće, izbegavaju svaki kontakt sa „paralelnim svetom“ iz kojeg dolaze samo „loši uticaji“ na prave vernike. Sada se takvi ljudi prisiljavaju da u tom „paralelnom svetu“ čak moraju da služe vojsku i zato je na Asafov argument teško naći odgovor: „Izraelu je potrebna vojska. Ali zašto? Zato što država nije religiozna i ne poštuje zakone Tore.“

Samo „bogobojažljivi“ donose mir

Asaf oštro napada izraelske političare koji, umesto da ljudima prenesu „ogromni značaj vere“, dele narod i raspiruju netrpeljivost prema ortodoksnim Jevrejima. On je uveren: pravi branioci Izraela su bili i ostali bogobojažljivi, jer „mi donosimo mir i blagostanje“.

Zato je i odluka izraelskog parlamenta da od 2017. i određen, minimalan broj od oko 60.000 „bogobojažljivih“ muškaraca mora da služi vojsku, izazvala velike proteste. Prilikom glasanja u Knesetu, 52 poslanika opozicionih stranka demonstrativno je napustilo zasedanje, a stotine hiljada „pravih“ vernika već nedeljama demonstrira i organizuje zajedničke molitve protiv tog „neverničkog“ zakona.

Za jednog od vođu „bogobojažljivih“, rabina Mordehaija Neugrošla, taj zakon je dokaz da „Izrael više nije jevrejska država“. Jer, „država kojoj su važniji svetovni problemi od zakona koje je odabranom narodu Mojsije ostavio u Tori, ne može se nazvati jevrejskom“. Niko „prave“ vere ne može takav zakon da prihvati.

„Umesto Tore da kuvaju oficirima čaj?“

Za tog rabina je već i sam zahtev da se ortodoksni Jevreji regrutuju, licemeran. Neki od njih, naime, već su kao dobrovoljci služili vojsku, a povrh toga; „devedeset odsto vojnika nisu borci, već im se daju nevažni zadaci. Da li smo im potrebni da bi oficirima servirali čaj“, pita rabin Neugrošl. A onaj ko ode u vojsku, taj gubi svoju duhovnost i veru. „On se verovatno više neće vratiti u svoju zajednicu“, žali se rabin. U stvari, ortodoksna zajednica mu više ne bi ni dozvolila da živi među njima.

Zato protivljenje da i oružjem brane državu Izrael ide toliko daleko da je najgore onim „bogobojažljivima“ koji ipak oblače uniformu. U izraelskoj vojsci postoji poseban odred samo za harede, jedinica Nezah Jehuda. Nedavno su neki vojnici te jedinice u ortodoksnoj četvrti Jerusalima popljuvani, fizički napadnuti i na njih su bacali kamenje.

U suštini, odluka izraelske vlade o služenju vojske i jeste usledila nakon što se tamošnji Vrhovni sud pozabavio verskom stranom tog pitanja. Sudije su u Svetom pismu pronašle i rečenicu Mojsija koji pita: „Da li vaša braća treba da idu u rat, dok vi ostajete ovde?“ U njihovom tumačenju i s obzirom na to da Izrael živi u vojnoj prijetnji, to znači da dobar Jevrejin takođe treba da obuče uniformu. Naravno, „bogobojažljivi“ tvrde da su sudije Vrhovnog suda sve pogrešno shvatile.

Autori: Ulrike Šlajher / Anđelko Šubić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković