I posle Mubaraka, Mubarak?

Pre pet godina Muslimanska braća su uspela da dobiju petinu poslaničkih mesta – ovaj put do toga, po svemu sudeći neće doći. Vlada naime čini sve kako bi sprečila jačanje opozicije.

Egipat je zemlja sa prastarom istorijom i sve mlađim stanovništvom. Svaki treći stanovnik je već danas mlađi od 15 godina. Ali ne samo oni, već i njihovi roditelji znaju samo za jednog čoveka na čelu države: Hosni Mubarak, mada ima 82 godine, ne želi da pusti kormilo iz ruku.

Višedecenijsko vanredno stanje

Mubarak je na vlast došao pre skoro tri decenije. Od tada u Egiptu vlada vanredno stanje, a Mubarak ima posebna ovlašćenja. Nema nikakve sumnje da će vladajuća partija, Nacionalne demokrate, i ovaj put osvojiti izbore.

I mada je Mubarak rekao: „Radujemo se slobodnim i fer izborima koje će nadgledati izborna komisija i egipatsko civilno stanovništvo.“

Međutim, zahvaljujući promeni ustava, izborna komisija je u nadležnosti ministarstva unutrašnjih poslova. Između ostalog i zbog toga, 24 opozicione partije smatraju da su izbori čista farsa.

Muslimanska braća neće bojkotovati izbore

Mohamed el Baradej, bivši šef Međunarodne agencije za atomsku energiju je glavna figura opozicije i pozvao je na bojkot izbora. Mnoge partije ga u tome podržavaju, ali ne sve.

Muslimanska braća će izaći na izbore. Oni žele da demokratskim putem ostvare svoje cilj – da Egipat postane „Božija država“. Ova najvažnija opoziciona grupacija je zvanično zabranjena i zbog toga njeni predstavnici moraju da nastupaju kao nezavisni kandidati. Vlasti su mnoge od njih izbrisale sa izbornih lista. Jedan od portparola Muslimanske braće kaže: „ Povela se prava hajka protiv nas. Policija nam prekida izborne akcije, uhapšeno je više od hiljadu naših članova.“

U nedelju se donosi odluka o 508 poslaničkih mesta, od kojih je ovaj put 64 rezervisano za žene. To su dodatna mesta u parlamentu – i neće ništa promeniti u odnosima moći u Egiptu.

Autor: Erat Mark/ Dijana Roščić

Odgovorna urednica: I. Ivanović