I prilika, i rizik

Ogromne močvare, beskrajne šume i netaknuta planinska područja – novih deset članica donosi u Evropsku uniju ogromna bogatstva kada je reč o biljkama i životinjama.Medjutim, stručnjaci za zaštitu životne sredine zabrinuti su zbog širenja Evropske unije na istok Evrope – na ekološkom planu to predstavlja i veliki teret – preuzimaju se i sva zagadjenja, predvidjaju se projekti u saobraćaju vredni milijarde evra, a opasnost dolazi i od zastarelih nuklearnih elektrana.

Tako organizacija za zaštitu životne sredine ”Grinpis” upozorava da u Litvaniji rade dve nuklearne elektrane černobilskog tipa i da je planirano da ostanu u pogonu.”Mislim da je neodgovorno što još uopšte rade”, kaže stručnjak Grinpisa za atomsku energiju Suzana Okse.

Inače, upravo se navršilo 18 godina od katastrofe u Černobilu kada je posle havarije na jednom od reaktora radioaktivni oblak prekrio dobar deo Evrope.Samo u Ukrajini od posledica zračenja umrlo je četiri hiljade 400 ljudi, do početka ove godine zbog zračenja dva miliona 320 hiljada Ukrajinaca bilo je u bolnici.

Okseova smatra da je bezbednost u nuklearnim elektranama u novim članicama problematična – na primer u češkoj elektrani Temelin.Istovremeno, ona dodaje da i mere bezbednosti u mnogobrojnim nuklearnim reaktorima u starim članicama nisu na savremenom nivou.

Okseova nije sigurna ni da li je prošširenje na istok dobitak ili gubitak i na mnogim drugim područjima kada je o životnoj sredini reč.Na primer, na istoku Evrope postoje životinjske i biljne vrste koje su na zapadu kontinenta iščezle, ili gotovo iščezle.Risovi, mrki medvedi, bizoni i retke vrste ptica – o svemu tome ljubitelji prirode na zapadu Evrope mogu samo da sanjaju.Medjutim, generalni direktor Svetskog fonda za prirodu Klod Marzin upozorava da ostaje da se vidi da li će prošrenje za prirodu biti blagoslov ili prokletstvo.

S jedne strane, standardi zaštite prirode u starim članicama mnogo su na višem nivou nego u novim i ogromna sredstva se ulažu, na primer, u prečišćavanje otpadnih voda ili uklanjanje djubreta.S druge strane, priodu će ugroziti intenziviranje poljoprivrdne proizvodnje i ostvarenje velikih projekata u saobraćaju. I u udruženju za zaštitu prirode ”Nabu” smatraju da postoji opasnost da što-šta bude žrtvovano privrednom razvoju.

U Svetskom fondu za prirodu strahuju da bi nov polet mogao da dobije i šverc zaštićenih životinja i biljaka.Naime, neke od novih članica su tranzitne zemlje u krijumčarenju ugroženih vrsta i sa otvaranjem granica mogle bi se otvoriti i nove mogućnosti švercerima.Na primer, preko aerodroma u Pragu i Varšavi stižu kavijar sa Dalekog istoka i reptili iz celog sveta.

Zato Svetski fond za prirodu zahteva bolje školovanje policajaca i carinika i veću saradnju nacionalnih vlasti kako bi se efikasno suzbila nezakonita trgovina biljkama i životinjama.Inače, vrednost te trgovine procenjuje se na pet do osam milijardi evra, a zarade se mere sa onima koje se ostvaruju u trgovini drogama ili oružjem.