I stranci umiru

„Umreti - smrt i tuga među različitim kultura - rastanak pod teškim uslovima. Tom temom se prvi put u Nemačkoj bavi jedna ustanova iz grada Ahena, pri tamošnjoj Visokoj katoličkoj školi, inače nadležna za razgovore koji se vode sa starijim i bolesnim osobama neposredno pre njihove smrti.

Od nemačkih saveznih zemalja naročito Sjeverna-Rajna Vestfalija ima dugu istoriju kada je reč o useljavanju i integraciji stranaca u Nemačkoj. Društvo koje rapidno stari i njegovi migranti, zatim bolnice u Njemačkoj kao i starački domovi se moraju suočiti sa novim izazovima.

Do sada se nije mnogo toga znalo o ritualima žalosti među različitim kulturama. Zbog toga su Servis te ustanove za vođenje takvih razgovora u Ahenu i Visoka katolička škola pozvali na susret na kojem su razmenjena dosadašnja iskustava.

Nemačko društvo je sve starije

Stranci koji su došli u Nemačku prije mnogo godina sve su stariji. Oni potiču iz različitih religija i kultura i drugačije žale za svojim umrlim nego Nemci.

„Puno hvala, mi ne želimo s tim da imamo veze, ali to će u svakom slučaju i do nas doći. Čovek je sve stariji, postoji mnogo takvih stranaca i njima ne preostaje ništa drugo nego da se sa tim pozabave. Migranti bi trebalo da se o tome više informišu.“

To kaže Fatima Azoui iz Maroka. Ona radi u Ahenu kao negovateljica za starije osobe i uvek rado priča o svojim iskustvima:

„Ja to poznajem. Imamo mnogo starijih ljudi koji žive kod kuće i deca ne šalju svoje roditelje u staračke domove jer smatraju da tamo rade samo Nemci tako da se oni o svojima više brinu kod kuće. Ja pretpostavljam da mnogi stranci uopšte ne znaju ništa o tome koliko je lepo u staračkim domovima.“

I Veronika Šenhofer iz ahenskog Servisa zna da strani sugrađani ne znaju ništa o mnogim ponudama i da s tim u vezi često imaju problema da prihvate neki vid pomoći. Postoji velika potreba da oni na tome rade kako bi se suočili sa umiranjem, sa smrću i žalošću u tuđini, kaže ona.

Islam ne prihvata narkotike za ublažavanje bola

Tako katoličke visoke škole, zatim servisi za vođenje razgovora kada se približava smrt kao i Nemačko udruženje za ambulantno zbrinjavanje pri ublažavanju bola žele ubuduće da međusobno sarađuju. Njih podržavaju i lekari onkolozi kao i zamenik predsedavajućeg Islamskog centra u Ahenu Safar Al-Halabi. On kao migrant poznaje mnoge kulturne raznolikosti.

Tako prema njegovim rečima postoji pravilo kod muslimana da svoje starije i obolele osobe paze kod kuće. Raditi to van familije smatra se kao sramota. Kako kaže taj medicinar, takve osobe takoreći u poslednjem trenutku dolaze u bolnice ili u ustanove gde se sa njima uopšte može razgovarati. No, lekari i oni koji se bave negom moraju jednostavno da poznaju kompletnu pozadinu kako bi sprečili moguće nesporazume:

„Jedan primer: U Islamu su droga i alkohol strogo zabranjeni i neki muslimani razmišljaju o tome da kao vernici ne smeju da prime nikakva sredstva za ublažavanje bola kao što je recimo morfijum“, kaže Safar Al-Halabi.

Katolička visoka škola u Ahenu za ovakve potrebe obučava osoblje koje će se kasnije u okviru socijalnog rada za starije suočavati sa pitanjima starosti među nemačkim migrantima. Ta škola se također obavezala da će se tom temom baviti i naučno. I nadležni u Ministarstvu za porodice, žene i integracije u nemačkoj saveznoj zemlji Nord-Rhein Westfalen dobro znaju da se s tim u vezi mora uraditi još mnogo toga.

Autor: Ingeborg Riters

Odgovorni urednik: Ivan Đerković