I u Nemačkoj ima radnika bez osnovnih prava

Međutim, ovaj pozitivan trend zasenjuju rezultati najnovijeg istraživanja Instituta za rad i kvalifikacije pri Univerzitetu Duisburg-Esen prema kojim visokoj zaposlenosti u Nemačkoj doprinosi upošljavanje radnika koji obavljaju tzv. ”mini poslove”.

Tek što je Nemačka od januara prošle godine počela da se oporavlja od krize, već krajem avgusta mogla se pohvaliti sa najvećim privrednim rastom u poslednjih 20 godina. Ministar privrede Rajner Briderle iz Stranke liberala je tada izjavio: ”Nemačka je za vreme naše koalicije sa demohrišćanima postala privredni uzor. To vam je privredni bum kao iz priče.”

Privredni bum rezultirao je otvaranjem novih radnih mesta i rastu stope zaposlenosti. Međutim, ministar Briderle nerado pominje činjenicu da stopa zaposlenosti u Nemačkoj raste zahvaljujući najamnim radnicima i onim koji su primorani obavljati tzv. ”mini poslove”.

Zarada od oko 400 evra

Radnik koji svoj hleb zarađuje ”mini poslovima” radi samo određen broj sati u mesecu, ne zarađuje više od 400 evra mesečno, ne plaća porez i socijalne doprinose. Većinom se ugovori za ”mini poslove” sklapaju u trgovačkoj branši, restoranima i hotelima, zdravstvu i čistoći. Danas ih je preko sedam miliona, a njihov trend je u porastu.

Stranački kolega saveznog ministra privrede Briderlea i predsedavajući frakcije liberala u nemačkoj pokrajini Baden Vitemberg Hans Ulrih Rilke kaže: ”To, svakako, nije neki pozitivan pomak. Naravno da bi i nama odgovaralo zapošljavanje radnika kojima će biti uplaćivani svi zakonom utvrđeni socijalni doprinosi. Međutim, ovi poslovi će i u budućnosti imati važnu ulogu zbog fleksibilnosti tržišta rada.”

Prikrivanje rada na crno?

Preko pet miliona ljudi u Nemačkoj obavlja isključivo ”mini poslove” i od tih prihoda žive. Dva miliona radnika uz svoj regularni posao, istovremeno obavlja i jedan od mini poslova, koristeći to kao dodatni izvor prihoda. Stručnjaci sa Univerziteta Duisburg-Esen koji su napravili istraživanje o ”mini poslovima” smatraju da su radnicima često uskraćena njihova prava. Za primer navode trgovinu u nemačkoj pokrajini Saksoniji koja je svojim ”mini radnicima” plaćala samo polovinu standardne tarife bez novčane naknade za vreme godišnjeg odmora ili za vreme bolovanja.

Stručnjaci upozoravaju da mnogi preduzetnici zloupotrebljavaju ”mini poslove” za prikrivanje rada na crno. Problem se najjasnije može objasniti na primeru 700.000 korisnika državne socijalne pomoći koji obavljaju jedan od mini poslova. Od zarađenih 400 evra, država im odobrava da zadrže 160 evra, međutim nijedna od državnih kontrolnih institucija ne može da utvrdi da li korisnik socijalne pomoći zaista radi samo određeni broj sati ili i više od dozvoljenog.

Autor: Selma Flipović, Berlin
Odg. urednik: Jakov Leon