I u ratu treba ostati čovek

Autor knjige, Zlatko Kramarić, 15 godina je bio gradonačelnik Osijeka a 1997. dobio je i američku mirovnu nagradu.

Na promociji knjige u Novom Sadu, Dejan Petrović, književni kritičar iz Osijeka koji danas živi u Beogradu, pročitao je šta Kramarić u svojoj knjizi kaže o takvim nedoslednim intelektualcima:

“Jedna savršeno principijelna nedoslednost negdašnjih marksista, socijalista i ubeđenih Jugoslovena, doskorašnjih gorljivih nacionalista i domoljuba do poslednje kapi tuđe krvi a trenutnih zagriženih vernika u neoliberalni poredak svetog tržišta.”

"Ljudi tokom rata zaborave da će se on i završiti"

Sam Kramarić, koji je pre 23 godine doktorirao u Novom Sadu, gde je i održao promociju svoje knjige, kaže da ljudi tokom rata zaborave da će se taj rat i završiti i da će se posle njega stideti nekih svojih postupaka:

“I sada, sve dok to traje, ipak morate ostati čovekom, i morate paziti na te nijanse koje su naši ljudi, prilično vruće krvi, temperamenta i racionalnosti, skloni da zaborave.”

I pored svega Sporazum o međuetničkoj toleranciji

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov podsetio je na pogubne posledice rata, ali i na činjenicu da su nakon rata Osijek, Tuzla i Novi Sad smogli snage da potpišu trilateralni Sporazum o međuetničkoj toleranciji:

“Još je u pamćenju to da je 1991. godine Osijek bio izložen napadima Novosadskog korpusa. To su stvari koje su ostavile velike posledice i izazvale psihološke barijere, koje je posle trebalo savladati da bi se obnovila saradnja između ova tri grada.”

Dosledni političari su prava retkost

Josip Cvenić iz Matice Hrvatske ilustrovao je koliko je današnjim političarima stalo do knjige: “Citiraću vam jednu rečenicu jedne naše političarke zadužene za kulturu, kojoj smo tražili novce, a ona nam je odgovorila: Pa, je l' morate svake godine objavljivati?"

Publicista Tomislav Žigmanov za Zlatka Kramarića je rekao da je dosledan političar i dodao da je takva osobina za političara na prostoru bivše Jugoslavije pravi raritet.