Ide li vila Tomasa Mana u Kaliforniji na doboš?

Adresa je poznata svim poznavaocima nemačke književnosti: 1550 San Remo Drive / Pacific Palisades. Naravno, agencija koja trguje nekretninama na kalifornijskoj sunčanoj obali zna ko je živeo u objektu teškom 15 miliona dolara, ali to uopšte ne pominje u oglasu.

Tomas Man je tu boravio deset godina, od 1942. do 1952. On je izgradnju vile poverio arihitekti iz Vroclava, Juliusu Ralfu Davidsonu, koji je takođe emigrirao u Sjedinjene Američke Države. Tomas Man je napustio nacističku Nemačku 1938 da bi u Americi postao intelektualni predvodnik egzilanata. „Gde sam ja – tu je i Nemačka“, izjavio je tada samouvereno.

Zemljište oko vile je uokvireno živom ogradom, stablima i žbunjem. Blagim nagibom krov vile uranja među palme. Jedan nemački novinar je odavno primetio da vila nije napadna u odnosu na susedne pompezne građevine koje su podignute u raznim stilovima, od mavarskog do baroknog. Nije preterano modernistički građena, ima velike prozore i glatke zidove, jasne obrise i proporcije. Egzilantska građevinska umetnost srela se sa egzilantskom klnjiževnošću.

"Nemačka bi trebalo da kupi Manovu vilu"

Jirgen Kaumketer iz Centra za proganjane umetnosti u Zolingenu zahteva da Nemačka kupi celo imanje u Kaliforniji kako bi sprečila rušenje istorijski važne vile. "Zašto da se tamo ne napravi mesto susreta mladih književnika?“. Ako Nemačka želi da održava svoju međunarodnu reputaciju, smatra on, mora obezbediti mesto i za sve one koji misleći i stvarajući idu uz dlaku. Slično razmišlja i Jirgen Zerke, kolekcionar iz Hamburga i autor zbirke „Spaljeni pesnici“. On zahteva od Monike Griters, demohrišćanke koja je na čelu nemačkog Ministarstva kulture da celu stvar preuzme u svoje ruke. „Rušenje vile bi bilo blam za Nemačku“, smatra on, dodajući da za ovakvu stvar sigurno ima dovoljno novca kada je reč o najvećem nemačkom piscu dvadesetog veka.

"Delujte brzo!“

Vila Tomasa Mana se nalazi nadomak Vile Aurora Liona Fojhtvangera, nemačkog pisca jevrejskog porekla, u kojoj su Manovi, kao i drugi nemački pisci u američkom egzilu, bili česti gosti. Ovu vilu je od rušenja spasilo jedno udruženje građana iz Berlina, a nemačka država je finansijski potpomaže. Sada je to mesto sećanja na nemačke egzilante u Kaliforniji, na kojem jedna fondacija podržava nemačko-američki dijalog. Slično funkcioniše Vila Masimo u Rimu u kojoj redovno borave nemački književni stipendisti. Aneta Rup, predstavnica berlinskog udruženja „Vila Aurora“ smatra da očuvanje Manove vile ima smisla, ali da se ne sme potceniti trud i novac koji mora biti uložen za očuvanje i održavanje. Ona savetuje svima kojima je Manova vila na srcu: „Delujte brzo“.

Vila nije spomenik pod zaštitom države. Međutim, u Evropi su sva mesta koja imaju neku ulogu u biografiji nemačkog nobelovca Tomasa Mana sačuvana i doterana. Primeri su letnjikovac Nida na Kurskoj prevlaci, Klauze na obali Štarnberškog jezera ili kuća Budenbrokovih u Libeku. Kalifornijska vila je, dakle, jedini izuzetak.

Bronzana ploča – sećanje na Tomasa Mana

Jork Ferster koji radi za Nemački muzej arhitekture u Frankfurtu pun je hvale za umetničke kvalitete Manove vile. Arhitekt Davidson je smatran glavnim predstavnikom kalifornijske moderne arhitekture. On je na zahtev Manovih napravio topliju i prijatniju verziju. Advokat koji je kupio vilu od Manovih kada su se 1952. vratili u Nemačku znao je da poseduje deo nemačke kulturne istorije. Postavio je bronzanu tablu sa profilom nemačkog književnika na ulaz. Na njoj se na engleskom i nemačkom jeziku ukazuje na Manovu američku deceniju u toj kući.

Nemačko nadležno ministarstvo je suzdržano u izjavama: „U Los Anđelesu Savezna Republika Nemačka sa Vilom Aurorom već poseduje mesto kulturnih susreta sa reprezentativnim i uspešnim rezidencijalnim progranmom. Moguće preuzimanje vile Tomasa Mana se preispituje bez unapred poznatog rezultata“.