Ideja ne nedostaje

Nakon što je pre desetak dana propao prvi krug razgovora predstavnika hongkonških studentskih protesta i vlade te posebne kineske zone, u utorak (21.10.) trebalo bi da usledi novi pokušaj. Vladu predstavlja Keri Lam, zamenica predsednika vlade Leunga Čeung-jinga. Obe strane želele bi da postignu kompromis kako bi rešile najtežu političku krizu u Hongkongu od njegovog vraćanja Kini 1999. godine.

Protesti i štrajkovi Pokreta za demokratizaciju traju već četvrte nedelju. Glavni zahtev demonstranata ostaje nepromenjen: da 2017, dvadeset godina nakon vraćanja te bivše britanske kolonije Narodnoj Republici Kini, predsednika uprave mogu da biraju direktno. Peking je, istina, spreman da to dopusti, ali samo ako se bude glasalo za unapred određene kandidate.

Kako do kompromisa?

Gledišta dveju strana i dalje su veoma udaljena. Političke stranke i uticajni pojedinci u Hongkongu predložili su više kompromisnih rešenja. Zajedničko je svim tim predlozima jeste da se zadrži Nominacioni odbor koji odlučuje o kandidatima za predsednika uprave, ali u nešto promenjenom obliku.

Jedan od najpoznatijih predloga potiče od Alberta Čena Hung-jea. On je profesor prava na Hongkonškom univerzitetu i u Nacionalnom narodnom kongresu u Pekingu član Odbora koji je zadužen za hongkonški „Osnovni zakon“ (Basic Law). Albert Čen je još 2013, u jednom članku u hongkonškim novinama „Ming Pao“, predložio da se Nominacioni odbor koji odlučuje o kandidatima za predsednika uprave bira na široj osnovi nego do sada.

Taj Odbor trenutno ima 1.200 članova koji bira 200.000 predstavnika četiri društvene grupe. Albert Čen Hung-je predlaže da članove Odbora bira 600.000 predstavnika iz svih društvenih slojeva.

Jedan odsto birača može da nominuje kandidata?

Više stranaka ujedinjenih u „Savez za istinsku demokratiju“ u januaru ove godine predstavio je model sa tri mogućnosti. Prema njemu bi šefa uprave moglo da kandiduje najmanje jedan odsto svih birača s pravom glasa u Hongkongu. Osim toga, sve političke stranke koje na izborima za hongkonški parlament pređu izborni cenzus od pet procenata, mogle bi da nominuju svog ili zajedničkoga kandidata. Treća mogućnost su kandidati koje, kao i do sada, predlaže Nominacioni odbor.

Politička grupacija „Hongkong 2020“, koju je prošle godine osnovala Enson Čan, bivša gradska sekretarka Hongkongta za pitanja uprave, a koja se takođe zalaže za istinske demokratske izbore, iznela je još jedan predlog koji se sastoji od dva dela. Prvo, Nomincioni odbor trebalo bi da sa 1.200, bude povećan na 1.400 članova. Tih 200 dodatnih članova, trebalo bi da budu birani direktno o u opštinskim izbornim okruzima. Drugo, za šefa uprave trebalo bi da može da se kandiduje onaj koga podržava najmanje 140, a najviše 350 članova Nominacionog odbora. Svaki član Odbora mogao bi da dâ svoj glas samo jednom kandidatu. Nasuprot tome, odluka Pekinga predviđa da Nominacioni odbor većinom glasova odredi najviše tri kandidata.

Vođe pokreta „Okupiraj centar“ (Occupy-Central) za takve kompromisne predloge ne žele ni da čuju. I studentske organizacije ostaju pri svojim zahtevima da budućeg predsednika uprave Hongkonga biraju direktno, a da Peking spisak kandidata ne određuje unapred. Međutim, potezi i izjave koje stižu iz hongkonške vlade ukazuju na to da su šanse da će Nacionalni narodni kongres Kine odustati od svoje osnovne odluke – jednake nuli.