Ideje 5. oktobra kompromitovane

Građanski i politički protesti pre sedam godina okončali su vladavinu Slobodana Miloševića. Srbija je vraćena u svetske organizacije, održano je nekoliko izbornih ciklusa, i formirane su demokratske institucije. Sedam godina kasnije mnogi učesnici tih događaja smatraju da Srbija ipak nije na pravi način izvršila raskid sa prošlošću, i da su ideje petog oktobra kompromitovane.

Višemesečni protesti i štrajkovi zbog nepriznavanja izbornih rezultata završeni su velikim demonstracijama u Beogradu 5. oktobra 2000 godine, na kojima je srušena vlast Slobodana Miloševića. Demokratska opozicija Srbije (DOS) uspela je da iz pomoć građana ustoliči na mestu predsednika SRJ Vojislava Koštunicu, koji je pobedio na predsedničkim izborima 24. septembra 2000. DOS osvaja apsolutnu vlast i na parlamentarnim izborima krajem godine. Proteklih sedam godina obeležili su i ubistvo prvog demokratskog premijera Srbije Zorana Đinđića 12. marta 2003 godine, prošlogodišnji razlaz sa Crnom Gorom, kao i smrt Slobodana Miloševića 11. marta 2006. u Haškom tribunalu.

Milan St. Protić je kao političar bio aktivni učesnik petooktobaraskih dešavanja. On za Radio Dojče Vele kaže da je Srbija danas daleko od onoga čemu se nadala 5. oktobra, i da stoga danas nema mnogo razloga za slavlje:

„Mogu čak da kažem da su osnovne teme u političkom životu u Srbiji iste one koje su dominirale i u miloševićevo vreme: pitanje saradnje s Haškim tribunalom, pitanje Kosova i Metohije, pitanje mesta Srbije u civilizovanom svetu. Nema nijedne nove teme ili nove perspektive koja se pred Srbijom otvara“.

Nenad Prokić je 5. oktobar dočekao kao nezavisni intelektualac. Danas je aktivni političar i funkcioner opozicione Liberalno-demokratske partije (LDP); po njegovom mišljenju u Srbiji još mnogo toga mora da se promeni, jer u njoj ni nakon 5. oktobra nije izvršena postkomunistička i postnacionalistička tranzicija:

„One strukture koje su stajale poslednjih 20 godina iza svih političkih događaja i nisu snosile odgovornost za svoje promašaje, kada one budu izdale onu varijantu miloševićeve politike koja nas je upropastila, dakle, to moraju da učine ti isti ljudi. SPS, radikali, delovi DSS-a, tog trenutka će se otvoriti mogućnost da se srpsko društvo do kraja transformiše i obezbedi Srbiji bolju i srećniju budućnost“.

U proteklih sedam godina Srbija je ipak postigla i neke ohrabrujuće rezultate, pre svega u ekonomiji. U političkom smislu Nenad Prokić kao jedinu svetlu tački vidi pojavu Zorana Đinđića. Malo toga je ispunjeno od obećanja datih građanima Srbije 5. oktobra, kaže on za Radio Dojče Vele, i to je jedan od razloga zašto njena politička scena danas ne izgleda ohrabrujuće:

„Mogu da vidim radikalnu stranku, koja širi taj neki lažni patriotizam najnižeg nivoa, mogu da vidim SPS kao možda prve koji će izdati miloševićev segment, i to bi bilo ohrabrujuće, mogu da vidim DSS kao najveću trenutno opasnost po budućnost Srbije, i mogu da vidim svu besmislenost DS-a, koji gube svoj razlog postojanja“.