Identifikacija uz pomoć kompjutera

Automatska identifikacija lica uz pomoć kompjutera još ne omogućava otkrivanje terorista ili nasilnika u masi ljudi, smatraju u nemačkoj Saveznoj kriminalističkoj policiji BKA.Šef BKA Jerg Cirke izjavio je da ministru unutrašnjih poslova Volfgangu Šojbleu neće preporučiti taj metod borbe protiv terorizma i nasilništva.Cirke ocenu temelji na rezultatima testa na železničkoj stanici u Majncu.Ideja je bila da kamere identifikuju odredjene osobe u masi od 23 hiljade ljudi koja svakodnevno prolazi kroz stanicu.Čak i kada su bili idealni svetlosni uslovi tri isprobana sistema uspevala su da otkriju samo 60 odsto test-osoba.Za praksu, to je premalo, smatra Cirke koji kaže:

„Konkretno, to znači da postoji veliki rizik od neuspeha ako se koristi potraga uz pomoć kamera zasnovana na biometrijskim podacima kako bi se u masi ljudi otkrili teroristi ili huligani na stadionima“.

Šef projekta u BKA Andrju Pretal je dodao:

„Kao što je to uvek slučaj kod uvodjenja novih metoda postoji još mnogo prostora za poboljšanja.Zato je opravdana pretpostavka da će usavršavanjem kamera, tu mislim na digitalizaciju, biti postignuti i bolji rezultati u otkrivanju osumnjičenih“.

Medjutim, u stručnom udruženju Sistemi bezbednosti smatraju da je tehnologija već danas upotrebljiva.Predstavnik udruženja Mihael fon Ferster kaže da je sistem, kada je reč o identifikaciji u masi, efikasniji od ljudskog mozga.“Radi bez problema 24 sata neprekidno“, kaže fon Ferster.I u Saveznom udruženju informatike, telekomunikacija i novih medija smatraju da je test uspeo.

Eksperiment je trebalo da pokaže da li elektronski sistemi na stanicama, aerodromima ili sportskim statdionima mogu da identifikuju pojedince za kojima se traga.Kamere, usmerene na stepenište železničke stanice u Majncu, uporedjivale su lica putnika sa memorisanim fotografijama 200 test osoba.Cirke kaže da je to bio prvi pokušaj te vrste u svetu.Uspeh je najviše zavisio od osvetljenja – u mraku uspešnost je padala na samo 10 do 20 odsto.Nepovoljno deluje i kretanje – kod osoba koje su stajale na pokretnim stepenicama uspeh je bio izmedju 5 i 15 odsto veći nego kod onih koji su se penjali običnim stepenicama. Medjutim, Cirke smatra da na taj način nije ostvaren cilj – uz pomoć kamera i kompjuterske identifikacije otkloniti opasnost od terorista ili nasilnika.Uspešnost bi morala biti gotovo sto odsto što ni na srednji rok ne može da se postigne.

Pa i tada poslednju reč imao bi čovek.Naime, čak ako do zamene identiteta ili greške dodje u samo 0,1 odsto slučajeva u slučaju stanice u Majncu to bi značilo da bi protiv 23 osobe trebalo preduzeti dalje mere.

Šef BKA smatra da bi kamere mogle da posluže na mestima gde je osvetljenje dobro i gde osobe pojedinačno gledaju u kameru – recimo na raznim ulazima.Kao sledeću mogućnost Cirke pominje 3 D kamere koje daju slike koje kompjuter može da uporedi sa fotografijama iz datoteke.

Inače, procenjuje se da će nemačko tržište biometrije rasti i da će do 2010.te dostići vrednost prometa od 300 miliona evra. Najvažnija tehnologija ostaje prepoznavanje otisaka prstiju, mada će rasti i značaj identifikacija lica.