“Ignorisanje rezolucije 1244 dovelo u pitanje mandat Bundesvera na Kosovu”

U «Frankfurter algemajne cajtungu» ima komentar pod naslovom «Putinova duga poluga»? i uokvireno podpitanje: hoće li Amerika jednostrano priznati Kosovo? O Evropskoj uniji zatim piše: «Do sada su evropske unije bez mnogo protivljenja prihvatale ruske primedbe o Kosovu. To čudi, jer radi se o području čija bi budućnost bila politički u isključivoj, a vojno u velikoj, meri u nadležnosti Evropske unije. I pored toga, Rusiji već mesecima uspeva da kada je reč o Kosovu drži neodlučnu Evropsku uniju za alku u nosu i voda je kroz svetskopolitički cirkus. Na svako mahanje dresurnim bičem EU reaguje poslušno, svaki pokušaj otezanja ona prihvata, kao što je to pre neki dan učinio francuski predsednik Sarkozi, koji bi da diskusiju o statusu Kosova odloži za daljih pola godine kako bi odobrovoljio Rusiju.» ... autor dalje piše da je nečinjenje opasno i da bi Kosovo možda zaista trebalo priznati kao što to traži američki predsednik, jer da je ruska strategija sračunata na izbijanje nasilja koje bi diskreditovalo Zapad. Ali piše i o sledećim opasnostima: «Tako bi ruska taktika opstrukcije bila izvrdana, ali stovrile bi se i nove opasnosti. Ukoliko bi Kosovo proglasilo svoju nezavisnost, šef UNMIK-a Riker bi po pravilu svog mandata to samoproglašenje morao sa svoje strane da proglasi ništavnim. Ako bi Vašington na to reagovao «divljim» priznanjem kosovske države, hitno bi bila postavljena pitanja o učešću Bundesvera u aktvnostima KFOR-a. Rezolucija 1244 podrazumeva «međunarodno bezbednosno prisustvo» na Kosovu. Ako bi Vašington ignorisao tu rezoluciju, veliko pitanje bi bilo može li ona i dalje biti temelj angažovanja nemačkih, a i drugih stranih jedinica na Kosovu».

Isti list podseća i na reči nekadašnjeg američkog predsednika Ronalda Regana izgovorene tačno na današnji dan pre dvadeset godina, reči izgovorene pred Brandenburškom kapijom u Berlinu, koje su glasile: «Srušite ovaj zid!». Berlinski zid. Reganov poziv je, doduše, bio upućen tadašnjem generalnom sekretaru sovjetske komunističke partije Mihailu Gorbačovu. «Mnogima je», piše u ovom tekstu, «Reganov slobodarski patos bio nekako neprijatan. Ali na istoku su za njega imali sluha, naposletku, u neslobodi su živeli istočni Nemci i stanovnici zemalja srednje i istočne Evrope, piše «Frankfurter algemajne cajtung».

O napadu na glumce u Halberštatu. «Zidojče cajtung»: «Saksonija-Anhalt je, u većoj meri nego ijedna druga savezna pokrajina, postala poznata po skandalozno uviđavnom odnosu prema desnim ektremistima. Mnogi policijaci su odustali od konfrontacije sa neonacistima. Drugi nikada nisu ni pokušali da im se ispreče na putu, ili su simpatizeri njihovih parola. U mnogim uredima, sudovima i ministarstvima, takav odnos je dugo podržavan. Napadi desnih ekstrmista su često zataškavani, i u politici i u medijima. Desni ekstremmisti su razumeli tu poruku i njihovi militantni klanovi su sa ekstremističkom Nacionalnodemokratskom strankom Nemačke sklopili savez koji se pokazuje otvoreno i bezbrižno. No oni koji misle da je u Saksoniji-Anhaltu borba protiv desnice ionako izgubljena, stvari vide suviše uprošćeno. Ipak je tamošnji ministar unutrašnjih poslova javno kritikovao policiju a policajce odgovorne za nemili događaj u Halberštatu suspendovao. To jeste samo jedan gest, ali u ispravnom pravcu. Oni u policiji i organima vlasti koji hoće da se suoče sa problemom, moraju biti ohrabreni odozgo. Oni koji gledaju u stranu moraju biti sklonjeni», piše «Zidojče cajtung»