Igra oko Opela

List Noje osnabriker cajtung piše:

„To je bio izbor Kelera kao ličnosti, a ne nagoveštaj rezultata parlamentarnih izbora krajem septembra. Ne bi trebalo zaboraviti da su pre pet godina Angela Merkel i Gido Vestervele iznenadnim kandidovanjem Kelera za predsednika već jednom pokušali da obezbede pobedu građanske koalicije, ali je kasnije rezultat izbora za Bundestag bio drugačiji.

Posle izbora u subotu SPD je ostala sa modricom. Bilo je potpuno nepotrebno isticati protivkandidata inače omiljenom predsedniku. To što je Gezina Švan na kraju narušila sopstveni ugled nespretnim izjavama o bivšoj istočnonemačkoj državi ceo postupak čini još problematičnijim“, piše „Noje osnabriker cajtung“.

Direktni izbori

Povodom subotnjih izbora list Flensburger tageblat bavi se zahtevima da predsednika zemlje građani biraju direktno i piše:

„Ako se pogleda galerija dosadašnjih predsednika Savezna skupština može da dobije samo pozitivnu ocenu. Veliko je pitanje da li bi direktni izbori pomogli da se prevaziđe zasićenost politikom. Stranačka bitka za najviši položaj u zemlji ne doprinosi političkoj kulturi i, u krajnjoj liniji, šteti ugledu predsednika", piše „Flensburger tageblat".

Borba oko Opela

List Merkiše odercajtung komentariše planove o spasavanju Opela i piše:

„Magna neće tako lako dobiti Opel, bar ako se pita ministar privrede. I on je u pravu. Ako sva tri kandidata za preuzimanje Opela računaju na novac države onda se mora proveriti da li je njihove planove moguće finansirati. Uprkos vremenskom tesnacu zbog razvoja u Dženeral motorsu, koji je vlasnik Opela, preuranjene odluke mogu biti štetne. Naime, bez obzira koga nemački političari proglase za pobednika – bez konsultacije sa Amerikancima ili čak protiv njihove želje – Obamine vlade i Dženeral motorsa to se ne tiče. I to bi moglo dovesti do iznenađenja", piše „Merkiše odercajtung".

Ministarsko zaletanje

Povodom izjave ministra privrede Gutenberga o eventualnom kontrolisanom bankrotstvu Opela list Berliner morgenpost piše:

„Izgleda da se ministar malo zaleteo. Nije baš diplomatski za kompaniju koja se bori da opstane preporučiti bankrot kao najbolje rešenje. To šteti imidžu i dodatno obara vrednost fabrike, plaši kupce i dovodi do spora sa koalicionim partnerima socijaldemokratama i radničkim savetima. U velikoj igri oko Opela najdalje će stići najbolji pokeraš. A Gutenberg ima samo jedan adut – pretnju bankrotstvom. Odigrao ga je sada kao taktički potez", piše „Berliner morgenpost".

Američki polovni automobili

Špigel onlajn na primeru libanskog prodavca polovnih automobila Maena Helvea bavi se situacijom na tržištu i piše:

„Pre pet-šest godina na Helveom parkingu bili su gotovo isključivo nemački automobili. I sa luksuznim vozilima, i sa dostavnim posao je bio unosan – evro je bio nizak i stari automobili stizali su u velikom broju preko hamburške luke.Helve je voleo Nemce i nemačke automobile, ali kada je vrednost evra dostigla 1,60 dolara ljubav se ohladila. Kupovine na američkom tržištu postale su interesantne, a još interesantnijim učinila ih je sadašnja kriza.Mada je evro ponovo nešto oslabio, cene u SAD su fantastične – između Bostona i San Franciska bezbroj je onih koji iz nužde prodaju svoja skupa terenska i luksuzna vozila, kaže Helve. Tako su sa njegovog parkinga nestali polovni nemački automobili, a zamenili su ih gotovo novi američki", piše „Špigel onlajn" o tržištu polovnih automobila.

Potraga za ubicama

Frankfurter rundšau

piše o potrazi za ubicama bivšeg libanskog premijera Rafika Haririja povodom vesti da je u pozadini radikalni šiitski pokret Hizbolah:

„Razboritosti šefa armije i današnjeg predsednika Suleimana, ali i šefa Hizbolaha Nasrale, trebalo bi zahvaliti što Liban nije ponovo potonuo u haos terora. Zemlja se oslobodila i sirijskog vojnog prisustva. Ali, privid suvereniteta nije dugo trajao. Preko saveznika, pre svega Hizbolaha, Damask i Teheran pokušavaju da ojačaju pozicije u sukobu sa Zapadom i Izraelom. Ni međunarodni sud po svemu sudeći neće moći da otkrije ubice. Sirijski režim više nije glavni osumnjičeni. Hariri je imao mnogo neprijatelja – i u Libanu. U suštini, više nije reč toliko o atentatorima ili pravdi, koliko o geopolitičkoj moći", piše „Frankfurter rundšau".

Autor: Nenad Briski

Odgovorna urednica: Željka Bašić