Ilegalci - kriminalci?

Jednom nedeljno u ordinaciji Malteškog reda u Kelnu pomoć lekara mogu da zatraže ljudi koji nemaju zdravstveno osiguranje. Godišnje ih dođe oko 500, a polovina su stranci ilegalci.

„Nisu to preplašeni ljudi koji su stalno u bekstvu. Primetili smo da su to vrlo često veoma obrazovani ljudi, perfektno integrisani, koji su se saživeli sa svojim strahovima – da će biti otkriveni i proterani iz Nemačke", kaže šef ove institucije Herbert Breker, pre nego što naglo prekida razgovor i posvećuje se pacijentu, čoveku od 65 godina, iz Azije, koji već 40 godina ilegalno živi u Nemačkoj. Hitan slučaj. „Pregledao sam ga, ima proširenje stomačne arterije, stomačnu aneurizmu. To je opasno po život, ako arterija pukne, iskrvariće i na mestu je gotov.“

Nečujno kroz život

Čoveka smeštaju u bolnicu gde će biti lečen i gde ne mora da se plaši proterivanja, mada je ilegalac. Tek što je s njim završio, lekara čeka drugi pacijent, takođe ilegalac, ovaj put iz Afrike.

Ovaj čovek došao je samo po lekove za visoki pritisak. Dakle, ništa opasno: „Ne osećam se kao kriminalac ili uopšte kao neko ko čini nešto loše. Ja jednostavno nemam pravo boravka," kaže muškarac iz Kenije koji se predstavlja kao Abu. Već 16 godina živi u Nemačkoj. Došao je legalno, sa vizom, da studira, prijatelj mu je rekao da je ovde dobro. Kada mu je prijatelj umro od raka, preuzeo je brigu o njegovoj udovici i deci, i prekinuo studije. Međutim, zbog toga mu viza nije produžena, i tako je počeo život u ilegalnosti. „Čovek se navikne. Nije to naporno,… znaš da ne možeš tek tako da pređeš ulicu na crveno. Uvek moraš da poštuješ sva pravila. Tako izbegavaš probleme.“

Abu, koji za život zarađuje prevodeći i tumačeći svojim sunarodnicima, kroz život se kreće nečujno, on zapravo ne postoji – u Nemačkoj. I siguran je – jednom će ga uhvatiti.