(I)legalna provera ličnih podataka?

O tome će danas (16.2.) u Berlinu biti reči na sastanku koji je sazvao savezni ministar unutrašnjih poslova Volfgang Šojble iz Hrišćansko demokratske unije (CDU). Šojble je na razgovore pozvao najviše predstavnike vlade, sindikata i udruženja poslodavaca. Oni bi zajedno trebalo da razmotre političke posledice aktuelnih slučajeva zloupotrebe ličnih podataka radnika u Nemačkoj železnici i Telekomu.

No, ministar unutrašnjih poslova izjasnio se, još uoči susreta, protiv načelne zabrane provere podataka zaposlenih. Čak ni poverenik vlade za zaštitu podataka Peter Šar nije za potpuno ukidanje mogućnosti uvida u informacije o zaposlenima radi suzbijanja korupcije ili privrednog kriminala.

Šef sindikata zaposlenih u uslužnim granama privrede Frank Bsirske je drugačijeg mišljenja: "Moramo se pobrinuti za opštu zabranu pristupa ličnim i korisnim podacima radnika – i to bez izuzetaka. Ciljane akcije bile bi dopuštene samo u slučaju sumnje da su počinjena kaznena dela ili naneta teška šteta poslodavcu. Ali ovo što doživljavamo je neprihvatljivo."

Već postoje zakoni

Kako bi raskrinkala eventualno podmićene radnike, uprava Železnice, u proteklih deset godina, dala je da se uporede lični podaci gotovo svih četvrt miliona radnika s podacima dobavljača i poslovnih partnera. Proverom su bile obuhvaćene adrese, brojevi tekućih računa, informacije o vlasništvu nad vozilima i nekretninama pa čak i kretanja na bankovnim računima.

Takav postupak u Nemačkoj je ilegalan zbog čega je državno tužilaštvo povelo istragu. Odgovornima prete osetne novčane i zatvorske kazne. Drugim rečima, već sada postoje zakoni koji bi trebalo da onemoguće takvu praksu. Problem je što se oni retko primenjuju u preduzećima, ocenjuju stručnjaci.

Tako da malo ko uviđa smisao najnovije inicijative ministra policije, pogotovo što se Šojble u kampanji borbe protiv međunarodnog terorizma pobrinuo za razvodnjavanje propisa o zaštiti ličnih podataka građana.