Ima li života posle šopinga

U ponudi su veb domeni, imena brendova, intelektualna prava, genetski patenti, informacije, gigabajti, seks preko interneta, ljudski organi, žene, deca, parcele na Mesecu... Ima li uopšte života posle šopinga?

Velečasni Bili, "sveštenik" koji Ameriku, ali i celi zapadni svet, upozorava na potrošačko zlo, ovih je prazničnih dana u "punom pogonu". "Moramo jedni drugima da pomognemo u obuzdavanju potrošačkog nagona i to vrlo brzo. Moramo da se promenimo", insistira ovaj aktivista.

Šoping može biti opasan po život?

Nekoliko dana nakon što je jedan prodavac u Njujorku prošlog meseca na smrt pregažen u naletu gomile pohlepnih kupaca, ispred te prodavnice je održana komemoracija. U znak sećanja na poginulog, a i da bi se podigla svest o opasnostima prekomerne potrošnje.

Komemoraciju je vodio harizmatični scenski umetnik, pomenuti Velečasni Bili, osnivač crkve pod nazivom "Stop Shopping", odnosno "Prestanimo da kupujemo".

Iza lika Velečasnog Bilija krije se njujorški umetnik Bil Talen. Pre desetak godina on je, kao nezaposleni glumac, slikar i pisac iz Los Anđelesa, odlučio da promeni svoj život i preseli se u Njujork.

Sveštenik poručuje – prestanimo da kupujemo

Kupio je belo odelo, crni prsluk i sveštenički okovratnik, pa se uputio na ulice kao Velečasni Bili, prvosveštenik crkve "Prestanimo da kupujemo". Njegove propovedi potiču iz njegovog moralnog gneva prema prekomernoj i neodgovornoj potrošnji.

Talenu se pridružio četrdesetočlani hor koji izvodi crnačke duhovne pesme. Redovne performanse imaju u Njujorku i ostalim američkim gradovima, ali i različitim delovima sveta. Njihov radostan zvuk u oštroj je suprotnosti s njihovom porukom upozorenja protiv "šopokalipse" koja, kaže Talen, liči na trenutnu globalnu ekonomsku krizu.

Za promenu predahnuti i usporiti

Talen naglašava da ljudi zapravo ne znaju šta im se sada događa iako su im svi godinama govorili - i vlade i crkve i ekonomske institucije - da će sve biti dobro dokle god budu kupovali do iznemoglosti. Rešenje je, međutim, smatra Talen, predahnuti i usporiti. Manje trošiti i manje kupovati.

"Mi smo zavisni od kupovine na način na koji su lkoholičari zavisni od alkohola. Stvarima koje kupujemo zapravo punimo prazninu u sopstvenoj duši. A kupovina nas neće trajno usrećiti. Moramo jedni drugima pomoći u obuzdavanju potrošačkog nagona".

Kupovina je generator potrošačkog društva

Potreba za njom je najvećim delom veštačka jer nam stvari koje nam reklame naturaju najčešće ne trebaju. Ono što nam stvarno treba, retko se reklamira. Kao hleb na primer, kaže Talen.

Psihijatri se slažu da je kupovina ljudska potreba, ali upozoravaju da kad neko kupuje opsesivno, ako je bez šopinga depresivan, onda je reč o zavisnosti. Prema nekim istraživanjima, većinu zavisnika od kupovine, oko 60 odsto, čine žene. Zanimljivo je da visina prihoda ne utiče obavezno na stepen trošenja.

"Svaki put kad sam neraspoložena ili doživim neki neuspeh, idem u šoping. Kupovina je kao instant terapija. Znam da tako neću rešiti problem ali me kupljena stvar bar na trenutak učini srećnom", tipično je objašnjenje većine "kupoholičarki".

Što možeš kupiti danas, ne ostavljaj za sutra?

Tipično je i to što kad ih obuzme panika zbog minusa na računu ili praznog novčanika, za utehu ponovo kreću u šoping, uz obećanje da će od sutra promeniti ponašanje. Što se retko događa. Zavisnost od kupovine je nedavno i zvanično svrstana u američku klasifikaciju bolesti, u istom "paketu" sa zavisnošću od seksa, interneta, video igrica, mobilnih telefona.

Obrazac ponašanja koji se svodi na krilaticu "radi više – zarađuj više - kupuj više", ima srećom sve brojnije protivnike u svetu, pa je tako ustanovljen i Međunarodni dan bez kupovine, koji se od 1992. obležava 29. novembra u mnogim zemljama.

Stižu, međutim, božićni i novogodišnji praznici, kada stvari

teže da se otrgnu kontroli.