Ima li budućnosti za italijanski pokret „Sardine“?

Zbijeni skupovi ljudi na trgovima italijanskih gradova. Mnogi u rukama drže transparente na kojima su nacrtane sardine. Već mesec dana takvi prizori obilaze svet.

Protesti su počeli sredinom novembra jednim iznenadnim okupljanjem u Bolonji na koje su putem Fejsbuka pozvali 32-godišnji nastavnik fizičkog i savetnik za energetiku Matija Santori, kao i trojica njihovih prijatelja. Santori je u međuvremenu preuzeo ulogu portparola „Sardina“.

Njihov cilj bila je mobilizacija što više ljudi tokom posete bivšeg ministra unutrašnjih poslova i šefa desničarske stranke Liga Matea Salvinija, koji je u taj grad dolazio zbog skupa u okviru svoje predizborne kampanje. U pozivu je pisalo da bi na centralni gradski trg trebalo da dođe toliko ljudi, da moraju da stoje zbijeni jedni uz druge – poput sardina u konzervi.

I zaista: pozivu se odazvalo oko 15.000 osoba. Slične demonstracije otada su održane u brojnim drugim italijanskim gradovima. Tokom prošlog vikenda, prema navodima organizatora, oko 100.000 „Sardina“ ispunilo je rimski trg Pjaca San Đovani, gde se tradicionalno održavaju skupovi levičarskih grupa i sindikata. Italijani su u subotu demonstrirali i van zemlje – recimo u Parizu i Drezdenu.

Po volji razočaranih birača

Malo toga je poznato o učesnicima protesta. Na mnogim fotografijama mogu se videti ljudi različite starosti. Ali njihova poruka je mnogo jasnija: „sardine“ žele „povratak pristojnosti, novi stil politike, a da to ne vodi direktno ka nekom specifičnom sadržaju“, kaže Kristijan Blazberg, istoričar s Rimskog univerziteta koji se, između ostalog, bavi istraživanjem istorije političkih pokreta u Evropi.

Pokretu „Sardine“ je dosta „grubih i vrlo oštrih tonova u političkom diskursu i izuzetno polarizovane politike“. Na Fejsbuk-stranici pokreta, koju već prati gotovo 270.000 ljudi, piše sledeće: „Zahtevamo da nasilje u svim oblicima nestane iz političkog jezika i političkih sadržaja.“

Blazberga ne čudi to što „Sardine“ u tako velikom broju izlaze na ulice. S jedne strane, u Italiji sve što je „na bilo koji način usmereno protiv etabliranih oblika ili političkih aktera“ već dugi niz godina izaziva veliku podršku. A Salvini je, ističe Blazberg, uprkos svojoj kontroverznoj populističkoj retorici, tokom vršenja ministarske dužnosti bio deo upravo te etablirane politike.

S druge strane, smatra istoričar, oni profitiraju zbog pada popularnosti pokreta Pet zvezdica. I ta levičarsko-populistička stranka, nastala 2009. iz protestnog pokreta okupljenog oko kabaretiste Bepea Grila, prvobitno se predstavljala kao alternativa političkom establišmentu. A onda je 2018. ušla u koaliciju s desničarskom Ligom, da bi od septembra ove godine nastavila da vlada Italijom zajedno sa socijaldemokratskom strankom Partito Demokratiko (PD).

Verovatno da veliki deo razočaranih birača pokret „Sardine“ shvata kao „ponovno rođenje sopstvenih ideja“, kaže Blazberg. I dodaje da je taj pokret „mnogo manje organizovan nego što je to bio pokret Pet zvezdica“.

„Simpatična riba" i njeni nedostaci

Istoričar smatra da je nedostatak organizacione strukture „Sardina“ jedan od najvećih izazova za taj pokret. Činjenica da nemaju program mogla bi „neko vreme da prolazi dobro, sve dok pokret ne dozvoli da bude instrumentalizova“. A onda, „čim se bude shvatilo da iza toga stoji neka stranka ili pokret – a posebno bi pokret Pet zvezdica mogao da bude zainteresovan da uskoči na taj voz – on će verovatno da postane deo svakodnevnog političkog života i njegova poruka neće imati daljeg odjeka. Pripadnici pokreta već su pogrešili i time što su se s jedne strane predstavili kao široka društvena inicijativa, dok istovremeno deluju sa ’levom simbolikom’, poput pevanja antifašističke partizanske pesme ’O bela ćao’“, kaže Blazberg.

Donatela dela Porta, direktorka Centra za istraživanje društvenih pokreta u Firenci, smatra da je teško prognozirati budućnost „Sardina“: „Ne mora da dođe do instrumentalizacije pokreta. Njegovi sadržaji i ciljevi su još u razvoju.“

Naredni dani i nedelje trebalo bi da pokažu da li su se oni priključili drugim trendovima, poput ekološkog ili feminističkog, kao i to kakvu ulogu igraju teme poput socijalne pravde i klimatskih promena.

Dela Porta je uverena da je odabir sardine kao simbola bio ispravna odluka. Na božićnom vašaru u Firenci, kaže, ove godine se sve i svašta može kupiti u formi sardine. Čak i nakit. „To je simpatična riba, nije to morski pas“, kaže Dela Porta. „Simbol funkcioniše – a koliko će još dugo, teško je reći. Ali kao ime stranke to bi čudno zvučalo: Stranka sardina.“

No bez obzira u kojem se smeru pokret dalje bude razvijao, akcije protiv desničarskog populizma za sada se nastavljaju.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android