Ima li nade za Baroza?

Jedna od najvažnijih odluka na ovom samitu biće pitanje ko će se u narednih pet godina nalaziti na čelu Evropske komisije. Istina, dosadašnji predsednik, konzervativni političar Žoze Manuel Barozo, ima dobre izglede da ponovo bude imenovan. Pa ipak, važne vlade u Evropskoj uniji kao što su nemačka i francuska ostavljaju ga po malo u neizvesnosti. Barozova jaka, istovremeno je njegova slaba strana. On važi za prilagodljivog, za rođenog posrednika, dok drugi za njega smatraju da je oportunista, politički kameleon. Ukoliko ga šefovi država i vlada podrže, biće to samo privremeno, pošto će i Evropski parlament većinski morati da usvoji ovu odluku - a većina tu ni u kom slučaju nije sigurna. Danijel Kon Bendit, šef poslaničkog kluba Zelenih, nema ni jednog drugog kandidata koga bi mogao da predloži. Ali, prema njegovim rečima, taj neko će se već naći:

„To mora biti neko evropske veličine, neko koga priznaju sve političke struje - one koje su želele Baroza i one koje ga nisu želele, zato što su im dosadile njegove kameleonske metode“.

I Lisabonski ugovor „na tapetu“

Šefovi država i vlada opet će se baviti pitanjem strukturne reforme Evropske unije, odnosno ugovorom iz Lisabona. Irci su ga prošle godine na referendumu odbili. U Irskoj će sada ponovo biti održan referendum, a izgledi da ga prihvate sada su mnogo bolji. Da bi odobrovoljile Irce, države članice su im prošle godine ponudile čitav niz kompromisa u posebno škakljivim pitanjima. Tako, na primer, niko neće dirati u irsku neutralnost, ni u zabranu nasilnog prekida trudnoće. Ministar za evropska pitanja Češke, koja je predsedavajuća EU, Stefan File, koji vodi pregovore, nada se da će na samitu biti postignuta saglasnost:

„Garantije moraju biti čvrste, kako bi se odstranile sumnje irskih birača. Ratifikacija ugovora iz Lisabona više se ne sme dovesti u pitanje.

Kada je reč o politici klime, šefovi država i vlada već pripremaju veliku konferenciju o klimi koja se krajem godine održava u Kopenhagenu. Ali, kritičari strahuju da će Evropska unija zbog privredne krize, zapostaviti zaštitu klime.

Autori: Kristof Haselbah / Mirjana Kine-Veljković

Odgovorna urednica: Sanja Blagojević