Ima li snage za zabranu neonacista i fašista?
13. maj 2009.
Predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši kaže: “Neofašizam u Srbiji je jedna ozbiljna pretnja, ne samo antifašističkim tekovinama našeg društva, naše države i naše pokrajine, nego i svakom građaninu.”
Filozof Milenko Perović za Dojče vele kaže da je Evropa veoma svesna opasnosti koja stalno preti od fašizma i neonacizma: “Fašizam je jedna permanentna opasnost koja preti svim modernim društvima i zbog toga te zemlje, ne iz pijeteta nego u krajnjoj liniji iz vrlo pragmatičnih razloga, neguju vlastiti antifašistički stav. Mi u te zemlje ne spadamo, da se razumemo.”
Milenko Perović je skeptičan prema sposobnostima Skupštine Srbije da usvoji jedan takav zakon: “U zemlji u kojoj se na mala vrata rehabilituju nacizam i fašizam, u zemlji u kojoj su rehabilitovani kolaboracionisti nacista, u zemlji u kojoj je jedan od najčuvenijih kolaboracionista Draža Mihailović proglašen za nacionalnog junaka, heroja, prvog gerilca Evrope - takva zemlja sebe ne legitimiše kao antifašističku zemlju.”
"Jedno s drugim ne ide"
A ukoliko ipak državni parlament ima nameru da usvoji takav zakon, Perović kaže: “Onda za početak mora poništiti vlastitu odluku kojom je rehabilitovan Ravnogorski četnički pokret Draže Mihailovića. Te dve stvari, prosto rečeno, međusobno se isključuju, jedna s drugom ne ide.”
MUP Srbije je još u decembru 2005. godine, u zvaničnoj informaciji dostavljenoj Skupštini Vojvodine, saopštio da u Srbiji postoje formalne i neformalne neonacističke i klerofašističke organizacije, poput Nacionalnog stroja i Obraza.
Autor: Dinko Gruhonjić
Odgovorni urednik: Ivana Ivanović