"Imamo nekoga kome mozemo da se obratimo"

Šta mislite o novom razvoju situacije i novoj vladi?

Najpre treba pozdraviti činjenicu da se pristupilo formiranju vlade. Vrlo je pozitivno to što sada u Srbiji imamo nekoga kome možemo da se obratimo.

Jesu li se to Srbi urazumili ili mislite da je to rezultat međunarodnog pritiska, između ostalog i Angele Merkel?

Nemačka strana je u svakom slučaju zainteresovana za to da se formira vlada, a kakav pritisak i kakvi prijateljski razogovri su bili odlučujući na tom planu, to ne mogu da kažem, jer kao opunomoćenik za ljudska prava u tim razgovorima nisam učestvovao. No, to u svakom slučaju pokazuje delovanje politike Nemačke kao predsedavajuće Evropske unije, ministarstva spoljnih poslova ili kancelarkinog ureda, da i druge zemlje poput Nemačke ističu kako im je u interesu da se Balkan dugoročno stabilizuje. A tu se računaju pre svega Kosovo i Srbija.

Mislite li da će srpska vlada sada više sarađivati sa haškim tribunalom?

To će se desiti samo kada se pojača pritisak i postane jasno da nesaradnja šteti imidžu. Kada Srbija predsedava Savetom Evrope, onda je jasno da ona mora prednjačiti sopstvenim primerom. Savet Evrope se ne može jačati tako što se istovremeno prihvata kršenje međunarodnih konvencija.

Sami ste pominjali primer Kosova i sada sa nacrtom nove rezolucije Saveta bezbednosti i planom Martija Ahtisarija koji predviđa postepen prelazak u nezavisnost. Hoće li se na tom pitanju sada pokazati koliko je srpska strana kooperativna?

Da, tu će morati još da se razgovara. Recimo, na planu ljudskih prava je to odlučujuća stvar – s jedne strane morate poštovati suverenitet država, s druge strane, morate očekivati da one na unutrašnjem planu sprovedu u delo ono na šta su se na spoljnom obavezale – potpisivanjem ugovora i konvencija.