"Imate li nešto da prijavite?"

Milioni Nemaca odlaze na odmor. Dok se oni odmaraju, nemački carinici imaju pune ruke posla. Kontrolišu da li putnici koji se vraćaju iz inostranstva preko granice prenose ilegalnu ili robu koja podleže plaćanju carine. "Imate li nešto da prijavite?", dobro je poznato pitanje mnogim turistima.

Ali nemačka carina ima i druge zadatke. Nadležna je i za suzbijanje rada na crno - kada firme plaćaju svoje radnike bez davanja poreza na dohodak ili drugih dažbina. Osim toga ti službenici su zaduženi i za švercere droge i oružja. "Imamo vrlo obimne zadatke", kaže carinik Luc Haneman.

U Hamburgu je moguće videti šta sve rade carinici. U Nemačkom muzeju carine u Hamburgu, u kojem je Haneman zadužen da odgovori na pitanja posetilaca, postavljena je moderna, stalna izložba. Posetioci mogu da dobiju uvid u hiljadugodišnju istoriju carinske službe. Istovremeno mogu da saznaju na koji način carinici danas ispunjavaju zadatke. Pre svega posetioci dobijaju korisne savete, kako da se zaštite od eventualnih neprijatnosti pri povratku sa odmora.

Carinske kontrole za zaštitu vrsta

Poneki turista ima u koferu lep suvenir kao uspomenu sa odmora: narukvicu ili korale, pa možda čak i nov kaiš ili par čizama. Ali nije uvek povoljno kupovati jeftino. Jer čovek zapravo nikad ne zna od čega je napravljen jedan proizvod. Često tek na carinskoj kontroli shvati da će ga to skupo koštati. Nemačka carina je naime upoznata i sa Vašingtonskom konvencijom o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama (CITES). Taj i drugi sporazumi treba da spreče istrebljenje ugroženih životinjskih i biljnih vrsta - a upravo je turizam opasan po prirodu.

Tako gore pomenuti kaiš brzo može da postane vrlo skup - ako je izrađen od kože nekog zaštićenog krokodila ili aligatora. "To će u svakom slućaju biti zaplenjeno", kaže Luc Haneman. Eksponati poput tog kaiša jasno pokazuju na šta treba paziti prilikom kupovine suvenira u inostranstvu. Ko hoće da budem sasvim siguran, od trgovca može da zatraži potvrdu CITES o pouzdanosti. Time se potvrđuje da životinja od čije kože su proizvedene recimo čizme potiče sa uzgajivačkih farmi, to jest da nije ulovljena u divljini.

Zaplena i novčana kazna

Muzej carina pokazuje i drugu zamku za turiste, posebno one koji rado pazare u inostranstvu. Ko u inostranstvu kupi patike po smešnoj ceni, a koje inače u domovini koštaju daleko više, verovatno je uvučen u prevaru. Najotmenija torbica ili dečja igračka mogu najkasnije na carinskoj kontroli da se pokažu kao plagijat. "Čovek je uvek zaslepljen cenom, ali posle toga baš i nemate mnogo od kupljenih proizvoda", kaže Haneman. I tu su carinici obavezni da oduzmu krivotvorene stvari. Uz to turistu očekuje i novčana kazna.

Kreativno sakrivanje droga

Posle posete Muzeju carina, obični građani mogu da budu spokojni. Ko pazi šta kupuje, nikada neće imati probleme na carinskoj kontroli. Ali to ne važi za osobe koje postupaju iz kriminalnih pobuda, poput krijumčara droga, oružja ili cigareta. U jednoj presečenoj staroj karoseriji posetioci muzeja mogu da otkriju omiljena mesta za sakrivanje u automobilu. U rezervoaru se, na primer, krije novac, u zadnjem sedištu lekovi, u rezervnom točku cigarete.

I set palica za golf se ispostavio kao nimalo bezazlena sportska oprema, već mesto za sakrivanje droga. Krijumčar je upao cariniku u oči, jer se raspitivao za najbliži teren za golf - i to usred zime.

Autori: Mark fon Lipke / Ivana Ivanović

Odg. urednik: Nemanja Rujević