Integracija stranaca – dvosmeran proces

Tako se na primer o integraciji govori samo kada je reč o ljudima koji zakonito žive u nekoj zemlji Evropske unije i koji nameravaju da trajno ostanu u njoj. Integracija podrazumeva i recipročni proces u kojem učestvuju i migrant i zemlja koja ga prihvata.

Integracija može da uspe samo ako se obe strane upoznaju. Pa ipak, većina vlada veruje da je migrant na prvom mestu taj koji mora da se potrudi. Nemački ministar unutrašnjih poslova Volfgang Šojble na sastanku sa kolegama iz EU, ovako je to formulisao:

„Ako čovek ne zna gde živi i kuda ide, i ako bar minimalno ne zna jezik, onda nema prave šanse za život u toj zemlji.“

Integracija nema alternativu

Uspešna integracija trebalo bi da bude odraz učešća u privrednim, društvenim i demokratskim strukturama. Zemlje Evropske unije potpomažu taj proces, između ostalog, uz pomoć kurseva jezika i mera na tržištu rada, ali i donošenjem zakona o antidiskriminaciji. I Evropska komisija donela je čitav niz programa i podržava uspešne projekte za integraciju stranaca.

Od islamističkih napada u SAD i nekoliko godina kasnije u Evropi , politika integracije stranaca pretrpela je težak udarac. Od onda se živo diskutuje o granicama spremnosti i sposobnosti na integraciju i to na obema stranama - migranata i zemalja primalaca. Većina vlada danas više nego ranije ističe zahteve pridošlicama, da priznaju vrednosti i zakone Evropske unije. Pa ipak, EU je i dalje stalo do integracije migranata i svi se slažu, da to nema alternativu.

Autori: Kristof Haselbah, Brisel / Zorica Dragićević

Odgovorni urednik: Ivan Đerković