Integrativna obdaništa

Normalno je biti drugačiji. To je deviza takozvanih integrativnih obdaništa za decu sa posebnim potrebama, koja u Nemačkoj postoje od početka osamdesetih. Te ustanove su uglavnom pod pokroviteljstvom države, međutim, postoje i privatne inicijative poput „Akcija Duga" u Bonu, koju vodi Karmen Hajnman. Hajnman kaže da su osnovali Dugu jer "ljudi ovde nisu dovoljno toga preduzeli kako bi integrisali decu sa posebnim potrebama. Postojale su samo neke stručne organizacije."

Po programu Marije Montesori

Svakodnevne aktivnosti u obdaništu Akcija Duga zasnovana su na pedagoškom konceptu Italijanke Marije Montesori. Cilj je da se deca sa posebnim potrebama uspešno razvijaju u svakodnevnom životnom okruženju. Roditelji i pedagozi sastavljaju tim Duge, a svaka pedagoška grupa broji petnaestoro dece sa različitim hendikepima. Deca se na taj način prilagođavaju jedna drugima.

„Nama je bitno da ovom inicijativom širimo razne vrednosti. Toleranciju i prihvatanje drugog, na primer. Ono što je najbitnije jeste da su ova deca pokazala veoma razvijeno društveno ponašanje."

Stalni nadzor

Najveća prednost integrativnog usmeravanja jeste terapija vezana za svakodnevno ponašanje. Terapeuti Duge ne provode vreme samo sa pojedincima, nego prate decu i u zajedničkim aktivnostima, od jutarnjih druženja do užine. Veronika Hajlbring je svoju decu upisala u to nesvakidašnje obdanište.

"Odlučila sam se za to iz medicinskih razloga. Deca nailaze ovde na posebni tretman, koji nije isti kao u specijalizovanim obdaništima. Njihovo integrisanje pomaže i deci i roditeljima. Drugi razlog je politički. Ne slažem se sa društvom koje nas isključuje. Mislim da bih podržala ovu inicijativu i da je stanje moje dece drugačije."

Integrativna obdaništa imaju i poneke mane

Kristijane Dal iz Duginog tima kaže da je ponekad nemoguće iće na neke izlete, jer ne mogu da dobiju ceo spektar usluga za decu sa posebnim potrebama na jednom mestu. "Onda moramo da delimo grupe u manje jedinice. S tim, ipak, možemo da se nosimo."

Roditelji, s druge strane, smatraju da najveći problem sledi kasnije, kada dođe trenutak školovanja dece, jer u Nemačkoj jedva da ima integrativnih škola. Tada deca shvate kako je, život van integrativnih obdaništa, van njihove grupe – ustvari – surov. Da to ne bi postala i činjenica, inicijative poput „Akcija Duga" trebalo bi da predstavljaju primer za osnivanje većih ustanova na državnom nivou – jer nikada nije kasno.