„Inteligencija žene ne igra nikakvu ulogu!“

Razlog treba tražiti na isti način kao što se traže uzroci za svetsku finansijsku krizu, piše Zidojče cajtung. Da bi se došlo do uzroka za činjenicu da uspešne žene sve češće ostaju same, potrebno je pragmatično i racionalno istraživanje, prebacivanjem krivice na druge, ništa nećemo uraditi.

Profesor Karl Gramer sa Instituta Ludvig Bolcman Univerziteta u Beču spreman je da nam pruži sasvim pragmatične razloge za „krizu muškaraca“. Dilemu predočava u vidu grafikona, crvena linija se opasno primiče najnižoj tački.

„Na tržištu“ 11 miliona samaca

Suvonjavi prosedi profesor, ovom temom bavi se već dvadeset godina, i u stanju je da nam objasni zašto nešto funkcioniše, a nešto ne: ”Morate da pogledate tržište“ - profesor upire prstom na početak crvene krivulje – „ponuda i potražnja upravljaju ovim tržištem sasvim pragmatično“.

Nazdravlje! Skoro da nam je već na samom početku jasno zašto su jadne uspešne žene same. Ali, ajmo dalje kad smo se već upustili u razotkrivanje. Na nemačkom tržištu se među 11 miliona samaca, nalazi sve više atraktivnih super-žena preko 35 godina, sa diplomom, velikom odgovornošću, audijem quatro i… velikim zahtevima. Broj zaposlenih visoko obrazovanih pripadnica lepšeg pola je od 1991. godine porastao za 70 odsto, žene su odavno prestigle muškarce u obrazovanju. Dakle, to je crvena linija ponude.

Muškarci žene devojke do 32 godine

Potražnja za ženama starijim od 35 godina označena je plavom linijom koja se deprimirajuće obrušava ka dnu tabele. Muškarci u proseku žene devojke do 32 godine. Skoro pa da nam dođe da prekinemo ovo porazno istraživanje. Dok se akademičarke domognu doktorske titule i dobrog radnog mesta, zreli, odgovorni i materijalno obezbeđeni pripadnici muškog pola već su nestali sa tržišta. Srećni parovi već odavno su pronašli svoju idealnu polovinu.

Najmanju šansu da pronađu partera imaju - pazite sad - primaoci socijalne pomoći Harc 4 i akademski obrazovane žene. Njuzvik je još 1986. godine jednoj 40-godišnjoj samici dao više šanse da izgubi život u terorističkom napadu od mogućnosti da pronađe muškarca. Na ovoj nesrećnoj pojavi se zasniva i uspeh cijele lepeze sapunica širom sveta; Ali Mek Bil, Seks i grad i njima sličnih. Pri tom je priča o terorističkim napadima bila i ostala budalaština i pogrešan znak za uzbunu. Ali, zaista nema za svaku akademski obrazovanu pripadnicu ženskog pola odgovarajuće obrazovanog partnera.

Najmanje 18 odsto uspešnih žena mora, na ljubavnom planu, da gleda „dole“ na statusnoj i društvenoj ljestvici, da bi se račun poklopio, predlažu psiholozi i autori knjiga. Logično - što manje tražite to je veća mogućnost da ćete nekoga i naći.

Verovatno je reč o slučajnosti što saveti ovog tipa gotovo uvek dolaze od muškaraca i to onih ne preterano uspešnih. Uopšte, zašto su samo žene te koje moraju da menjaju stavove i želje? Okrenimo stvar i pogledajmo mušku stranu. Sociolog Renate Libold je sa velikim zadovoljstvom ispitivala uspešne menadžere o njihovom ljubavnom modelu.

Rezultat: Skoro svi su oženili mlađe akademski obrazovne žene koje su potom, bez izuzetka, postale domaćice. Evala! Najnovije Šelovo istraživanje je odnos muško-ženskih snaga označio sa 80:40. Katastrofa! 80 odsto žena želi i stremi da usaglasi karijeru i porodicu, a samo 40 odsto muškaraca ne mogu da zamisle partnerstvo u kojem su obaveze ravnopravno podeljene. Sociolog Ulrih Bek to naziva „verbalnom otvorenošću i istovremenim krutim stavom“ - šta god to značilo.

Dakle, inteligencija žena ne igra nikakvu ulogu kod muškaraca. A šta igra? Da li ste zaista sigurni da želite da čujete...

Saradnici Univerziteta St. Andrews u Škotskoj prikazali su učesnicima veliki broj ženskih lica i tražili da promene fizionomiju kako bi dobili onu koja ima se najviše dopada. Imali su dve mogućnosti. Lice su mogli da naprave ženstvenijim ili muževnijim. Svemoćni komjuterski miš im je omogućio da povećaju oči, popune usne do granice pucanja. Elem, kada bi muškarcima bilo dopušteno da izigravaju bogove žene bi ličile na Barbike. Zašto? Zato što pune napućene usne, uske vilice, glatka koža i figura čuvenog peščanog sata predstavljaju signal za visoki stepen estrogena, indikaciju za plodnost, a samim tim i za uspešno ulaganje i „investiciju“ muškarca.

„Period parenja“

Na svu sreću, profesor Gramer je studirao antropologiju i zoologiju i zato je u stanju da spoznaje o ponašanju šimpanzi u periodu parenja i poljskih miševa prenese na ljudsku vrstu. „Muškarci su genetski programirani za osiguravanje gena za preživljavanje i potomstvo. Tu je onda opet reč o starosti, odnosno mladosti. Žena sa 25 godina dostiže vrhunac plodnosti. Ima dakle smisla da muškarci traže mlađe žene. Drugačije rečeno, čak iako neko nosi Armanijevo odelo, to ne znači da nije majmun.”

Profesor Gramer je šest godina ispitivao „period parenja“ 12.000 osoba u Minhenu. Naišao je na veliki broj zastrašujućih rezultata. „Inteligencija žene za muškarca ne igra nikakvu ulogu.“ Poslušajte ovu rečenicu još jednom. Polako razmišljate. Gramer kaže da mu je pomalo neugodno što je studija jasno pokazala da muškarci u prvom redu traže ženu koja je fina, puna razumevanja, zdrava, i atraktivna.

A žene u najvećem broju slučajeva traže inteligentnog muškarca. Ali, inteligencija je na listi muškarčevih želja na desetom mjestu posle napućenih usana, glatke kože i tako dalje. Uspešna žena, fakultetski obrazovana - jadna žena, na ljubavnom tržištu ne može da osvoji nijedan poen. Dakle, bacajte inteligenciju, ništa ne vredi, sposobnost nametanja svog mišljenja, visok status - ne vredi ništa.

I dan danas, polovina upitanih akademskih građana za životnu saputnicu bira fakultetski neobrazovanu MLADU ženu. A činjenica da su 56 odsto apsolvenata na univerzitetima devojke, daje nam mogućnost za svođenje računa. Ako polovina pametnih muškaraca oženi glupaču, za više od polovine pametnica ostaju samo glupavi muškarci.

Za muža odgovornog zaštitinika

Pa dobro, čemu uopšte služi ženska inteligencija ako je samo nekoliko minuta fizičkog napora i nekoliko kapi sperme potrebno da se stvori novi čovek, a žena mora da računa da će nekoliko minuta ljubavi „platiti“ sa devet meseci trudnoće i 18 godina odgajanja i podizanja deteta? Zato muškarci i žene imaju različite potrebe, kaže profesor Gramer. „Žene voze na dva kolosjeka. Sa beta tipovima idu u krevet, jer oni garantuju dobar nasledni faktor, ali na dugačke staze traže brižne muškarce koji će se brinuti o porodici.“

Čak iako žena rizikuje aferu sa razbacanim frajerom, za muža traži odgovornog zaštitnika. Zato žene pokazuju tendenciju prema visokim muškarcima sa još višim statusom iako im zapravo objektivno nisu neophodni. I pored kontracepcije i alimentacije, ženski instinkt nanjuši pobednika, a ne gubitnika. Pri tom je pravilo da žene - što više imaju manje traže.

Ipak ima svetla na vidiku - na kraju tunela. Naučnici kažu da praksa pokazuje ako tražite - naći ćete.

Poslije 40. potrebna veća reklama

Mogućnost pronalaženja idealnog partnera veća je ako ste mlađi, a kod muškaraca ako više zarađuju. Dobro ste čuli. Dakle, žene iznad 40 moraju bolje da se reklamiraju jer za petama im je sve veća konkurencija. Ali, istraživanja pokazuju i sledeće pravilo. Ako je žena testirala deset muškaraca tu je kraj. Ona prestaje da traži i naravno nikoga i ne nalazi.

Žene ne traže partnera? A šta je sa Monikom koja ima 44 godine, šefica je marketinga u Dženral Elektrik i istražila je svaku, ali svaku stazu za skijanje od Aspena do Alpa, sve golf turnire i luksuzne hotele od Minhena do Maldiva, ne bi li pronašla upotrebljiv muški materijal. Ali, ipak završavala je samo sa oženjenima jednu ili dve noći. Ona je sasvim sigurno testirala više od deset kandidata.

A Patricija? Ona je hiperaktivna, uspešna, agent za nekretnine, zarađuje milion evra godišnje i troši ih iz noći u noć u barovima, bioskopima, restoranima, skijanju, fitnes klubovima, plesnim kursevima ne bi li negde iskočio neki kandidat.

Ko traži naći će!

Naučnici ipak ostaju srca ledenoga: ona koja traži ta će i da nađe. Možda ne baš onakvog kakvog je zamislila.

Možda je rešenje u promeni države. U Americi, na primer, žene se ne obaziru preterano na status i obrazovanje muškarca. U DDR je status igrao manju ulogu, jer je i direktor fabrike vozio trabant. Naslednica švedske krune Viktorija može da se uda za svog trenera. U Francuskoj se svaki četvrti muškarac ženi partnerkom koja je obrazovanija od njega. U Nemačkoj svaki deseti, piše Zidojče cajtung.

Dobra vest glasi: Muškarac je prolazni model na zalasku, njegovi dani su odbrojani. Realno govoreći, kaže i profesor Gramer, muškarci su suvišni i nepotrebni. Za modernu reprodukciju, ženama nije neophodan muškarac. Dakle, žene su bolje u školi, više rade, bolje podnose bol. Ali, do ovakvog raspleta će proći više hiljada godina. Muškarce ćemo zadržati još neko vreme, iako je to naporno. Kao što smo rekli, moramo biti pragmatični!

Pripremila: Željka Bašić-Savić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković