Interesi ekstremista u Egiptu
25. april 2006.
Egipatske vlasti sumnjaju da bi napadaci mogli biti iz redova beduinskog stanovnistva Sinajskog poluostrva. Odnosi beduina i centralne vlade u Kairu su zagetnuti vec godinama. Siromasni i ponosni stanovnici pustinje smatraju da ih vlada zapostavlja i tretira kao gradjane drugog reda. To osecanje se sigurno pojacalo kada je posle ranijih napada u Tabi 2004. i Sarm El Sejhu 2005. godine policija pohapsila hiljade beduina. Iako pocinioci do danas nisu nadjeni.
Oni verovatno i ne pripadaju pomenutoj populaciji koaj se uvek nalazi pod generalnom sumnjom. Borba protiv sistema u Egiptu ima tradiciju koju ne neguju samo beduini vec i radikalni islamisti. Jos 1928. godine je izvesni Hasan Al Bana osnovao “Muslimansko bratstvo” koje je propovedalo stalno vracanje korenima islamskih vrednosti, osudjivalo rastuci uticaj zapadne dekadencije i veze arapskog rezima sa zapadom.
Egipatska drzava je reagovala proterivanjem, zatvaranjem, pa i ubijanjem pripadnika Muslimanskog bratstva. Islamisti su, s druge strane, pokusavali da se ukljuce i u politicki zivot i da se kandiduju na izborima, mada su kao partija zabranjeni.
Van Egipta su delovali islamisti koji su se nekada sa mudzahedinima borili na strani avganistanskih pobunjenika protiv sovjetske okupacije. Tvrdo jezgro tih pobunjenika je posle isterivanja sovjeta nastavilo da deluje, bez sumnje se u medjuvremenu povezavsi sa “Al Kaidom” Osame Bin Ladena, ciji je glavni ideolog Alman Al Zavahiri – Egipcanin koji je potekao bas iz tabora antisovjetskih boraca.
U Egiptu radikalna unutrasnja opozicija, nezadovoljni beduini i meedjuanrodni terorizam imaju na raspolaganju 60.000 kvadratnihkilometara nenaseljenog kopnenog zaledja Sinajskog poluostrva kao i oko 200 kilometara obale koju je tesko kontrolisati. Sa zapadne strane zaliva Akabe je Saudijska Arabija a dalje na jugu Jemen – dve zemlje koje su takodje stecista islamskih ektremista. Osim toga, obala granici i sa Izraelom, a Izraelci je posle povlacenja njijhove vojske sa tog podrucja 1982. godine rado posecuju.
No, oni nisu najvazniji cilj terorista. Teroristima nije vazan identitet zrtava, vec samo da nanesu udarac regionalnom turizmu. Rec je o poslu vrednom milijarde i svaki zastoj u tom poslu nanosi sirektnu stetu egipatskoj vladi. No, ovakvi napadi sigurno nece dovesti do svrgavanja vlade; stanovnistvo ce pre podrzati tu vladu u akcijama protiv radikalnih grupa.