Intervju: Rok publika je svuda ista

Tito i Tarantula je uglavnom poznat po saradnji sa rediteljima poput Roberta Rodrigeza i Kventina Tarantina. Popularnost im je donela muzika za film „Od sumraka do svitanja“ iz 1995. godine. Razgovarali smo sa Stivenom Medinom Heftetrom, tekstopiscem i vodećom gitarom benda Tito i Tarantula.

Dojče vele: Upravo je završena evropska turneja na kojoj je predstavljena i muzika za novi film Roberta Rodrigeza „Mašeti“. Koliko se razlikuje publika u Americi i Evropi?

Stiven Medina Hafteter: Iznenađujuće je koliko je publika svuda ista. Gde god smo bili – u Rusiji, Hrvatskoj, Nemačkoj, Americi – rok publika je rok publika. A kada govorimo o našoj karijeri, više uspeha smo postigli u Evropi. U Americi nismo toliko zastupljeni u medijima, u poslednje vreme pojavilo se mnogo umetnika i teže je dospeti na radio, televiziju ili neki drugi medij, ali poznato je da svi znaju pesmu zahvaljujući kojoj smo stekli popularnost. U Americi znaju naše pesme i uživaju na našim koncertima ali nije isto kao kada sviramo u Evropi.

DW: Kako je bilo na ovogodišnjoj turneji?

SMH: Veoma dinamično, ali drago mi je što je turneja završena. Bilo je zaista odlično – obišli smo mnoge zemlje, proveli smo mesec dana u Rusiji, posetili smo i Italiju, poseban koncert za Noć veštica održali smo u Americi – bili smo na sredini Evropske turneje i mogu da kažem da je bilo naporno leteti u Ameriku za samo nekoliko dana pa se ponovo vratiti u Evropu. Što se tiče Balkana, ove godine nastupali smo u Zagrebu i Mariboru. Jedan od boljih koncerata koje smo održali ove godine bio je u Zagrebu. Što se tiče Srbije, bili smo jednom u Vojvodini, u Somboru.

DW: Kako izgleda jedan dan na turneji ?

SMH: Budni smo celu noć – uglavnom u autobusu do odredišta. Smestimo se, odmorimo i pripremamo se za koncert. Još uvek umorni od puta, teško pada svirka. Popijemo koju tekilu. Ali nakon koncerta, kada vidimo da ljudi zaista cene i vole naše pesme oraspoložimo se i opet ostanemo budni celu noć.

DW: Ipak ste najpoznatiji po numeri iz filma, a nedavno ste radili i na novom filmu – „Mašeti“…

SMH: Sada konačno imam vremena i za taj posao jer je turneja gotova. Idem uskoro u Los Anđeles da razgovaram sa prijateljima za koje sam radio. Srećan sam jer se pojavila muzika koju sam komponovao u filmu Roberta Rodrigeza „Mašeti“, mislim da smo kao bend Tito i Tarantula odlično to izveli. Nakon američke premijere, kritike za film su veoma pozitivne. Ono što sledi je promocija u Evropi, kako će Evropljani reagovati videćemo uskoro. Mogu da kažem da su Robertovi projekti veoma zanimljivi...

DW: Razlika između Američkih i Evropskim bendova?

SMH: Drago mi je da postoji razlika i to mi se dopada. Čudno je kada se neki nemački bend predstavlja kao crnački ali isto tako je čudno i kada se neki američki bend predstavlja za „crni“ bend. Ali ono što mogu da primetim da su neki raniji bendovi ostavili trag u današnjoj muzici i primećujem da je dosta njih inspirisano Kraftverkom – što je pozitivan uticaj na današnju muziku.

DW: Ima li planova za saradnju sa nemačkim benodvima?

SMH: Volim Evropu i moram priznati da sam upoznao odlične umetnike i u Nemačkoj. Zemlje sa nemačkim govornim područjem imaju najbolju organizaciju koncerata na svetu. Mislim da zato američki i engleski bendovi dolaze ovde da sviraju. Planiram da sarađujem sa jednim bendom iz Diseldorfa, veoma su interesantni u okviru njihovih koncerata su razni performansi. Ali, o tome nekom drugom prilikom...

DW: Šta znači biti član poznatog svetskog benda?

SMH: Pa to znači da provodim dosta vremena sa porodicom – članove benda doživljavam kao porodicu. Tita poznajem dvadeset godina, basistkinju i bubnjara sam „pronašao“ i upoznao sa Titom. Dosta vremena provodimo zajedno. Zaista uživam sa njima, važno je da se poštujemo i uvažavamo. Ovakva karijera zahteva i dosta odricanja, teško je imati porodicu i nekoga posebnog ko te čeka kući. Recimo Tito kod kuće ima ženu i ćerku. Bubnjar i basistkinja ove godine su se venčali – ali ne jedno za drugo... U ovakvom biznisu najviše nedostaje porodica. Posao je disciplinovan, recimo kao da ste u vojsci.

DW: Kako se izboriti sa internetom i piraterojom?

SMH: Ne borimo se, jer nemamo mogućnost, ali mi je drago da Epl u saradnji sa AjTjunsom pokušava da kontroliše nelegalno skidanje muzike. Mislim da bi i izvođači trebalo da dobiju procenat od skidanja muzike, ali recimo u Nemačkoj Jutjub je dobro zaštićen. Isto tako mislim da nije moguće pratiti sve što se događa na internetu, ipak je on novi medij. Sličnu problematiku imali su i umetnici koji su se susretali sa pojavom radija i televizije.

Intervju: Maja Radu

Odg. urednik: Nemanja Rujević