Inustrijska piraterija kao opasnost za privredu EU
9. maj 2005.Na pijaci u rumunskom gradu Borši mogu da se kupe lepe stvari. I to po diskontnim cenama – kako kažu prodavci. «Adidas» patike za 10 evra, parfem Kalvin Klajn za 7 evra, najnoviji CD Britni Spirs za svega 5 evra – sve to u originalnom pakovanju, jedino što nije originalno i proizvedeno.Ridiger fon Frič-Šerhauzen, zamenik šefa Savezne informativne službe, BND, strahuje da će ovakvi proizvodi po bagatelnim cenama ubuduće preplaviti i Nemačku:
«Ilegalne kopije CD-a, na primer, u velikim količinama sa istoka pristižu na tržište u Nemačkoj. Vlade istočnih zemalja su donele odgovarajuće mere. Zakoni su usaglašeni sa zapadnim normama, ali neusaglašenost kompetencija i korupcija sprečavaju njihovu primenu», kaže fon Frič-Šerhauzen.
Evropska komisija procenjuje da zbog ilegalnih kopija razne vrste robe nemačka privreda godišnje gubi izmedju 20 i 30 milijadi evra i oko 70.000 radnih mesta. Posao na istoku je dobro organizovan. Plagijati, koji se proizvode u istočnoj Evropi ili u Aziji prodaju se na ulici ili, pak, podmićivanjem stižu u legalne prodavnice. BND kaže da je reč o organizovanom kriminalu, ali da njegovi organizatori izmiču krivičnom gonjenju jer plaćaju visok mito.
2003. godine, dakle, pre pristupa Evropskoj uniji deset novih zemalja, nemačka carina je zaplenila 50 miliona komada raznih ileganih kopija, medju njima, recimo, 41.000 viagra tableta.
«Više nema redovnih carinskih kontrola, ali je istovremeno povećan promet robe i ljudi. Ponuda robe koja je duže vreme postojala s one strane granice, sada stiže na naša tržišta», kaže fon Frič-Šerhauzen.
Da bi se kopirali proizvodi visoke tehnologije kao što čipovi ili mašine je komplikovanije nego samo nalepiti falsifikovane etikete. Piratskim proizvodjačima često polazi za rukom da špijunažom dodju do poverljivih informacija i to predstavlja dodatnu opasnost smatra Nemačka savezna informativna služba.
«Mi moramo da podjemo od toga da su upravo nemačke firme decidirani cilj špijunaže konkurentskih preduzeća, ali i tajnih službi iz drugih delova sveta», kaže fon Frič-Šerhauzen.
A opasnost raste što više podataka firme unose ili prenose digitalno. Sve češće se izveštava o spektakularnim upadima hakera u tobože sigurne računare pojedinih velikih firmi.
«Utoliko je više začudjujuće sa kakvom bezbriznošću se osetljivi podace prenose putem mobilnih telefona. Tako se prenose i čitavi ugovori. Nemojmo se zavaravati, isti efekat bi bio ako bi se umesto mobilnog telefona, recimo, koristio megafon», slikovito poredi jedan od šefova BND-a Ridiger fon Frič-Šerhauzen.
Medjutim, uprkos opasnosti od špijunaže i postojanja velike želje za falsifikovanjem poznatih proizvoda, pristup istočnoevropskih zemalja Evropskoj uniji se ocenjuje više korisnim nego štetnim. U protivnom oni svoje originale ne bi sve više proizvodili tamo gde su dosad bili samo kopirani.