Iran bira predsednika
11. jun 2009.
Za prodavca novina, nadomak teheranskog univerziteta, ovo je dan kao i svaki drugi. Prolaznici gledaju ponudu i čitaju naslove novina. Prodavac pruža novine jednoj starijoj gospođi. Ona kupuje filmski magazin. Ukoliko ga pitate o aktuelnim informacijama oko predsedničkih izbora, on mrzovoljno odgovara:
„Nemam pojma. Odakle bih znao šta ko u kojim novinama piše o predsedničkim izborima. Ja takve novine ne čitam. Imamo već dovoljno problema, sa kojima moramo da izađemo na kraj. Ko u toj situaciji još misli na izbore za predsednika.“
On se žali na lošu ekonomsku situaciju. Za njega se, kaže, nakon izbora ništa neće promeniti. Među novinama koje prodaje malo je onih koji se bave političkim temama. Gospođa koja je kupila filmski magazin uključuje se u razgovor:
„Zar ćete zaista izaći na izbore? Sa ovim glupim kandidatima? Ko tu još ima volje da izađe na izbore.“
Četiri kandidature prihvaćene, 396 odbijeno
U igri su četiri kandidata. Za funkciju predsednika prijavilo se njih 400 među kojima i 42 žene, ali je njihova kandidatura odbijena od vladinog tela u kome sedi 6 duhovnika i 6 pravnika.
I sadašnji predsednik Mahmud Ahmadinedžad nalazi se među četvoricom koja su dobila odobrenje za kandidaturu. Pre samo četiri godine on je bio sasvim nepoznat, ali je, na iznenađenje svih, pobedio na izborima. Između ostalog i zbog nezainteresovanosti birača. Mlada studentkinja se priseća:
„Kada su se u drugom krugu izbora našli Ahmadinedžad i Rafsandžani, moj otac nas je naterao da izađemo na izbore. Zbog njega smo glasali za Rafsandžanija. U principu nisam želela da biram. Ovoga puta je drugačije. Sada razumem više stvari koje se tiču društva, moj pogled na svet se promenio. Sigurno ću izaći na izbore.“
Mnogi za Ahmadinedžada
Državni mediji pretvorili su se u platformu za Ahmadenidžadovu reklamu. Neprestano se izveštava o njegovim planovima, putovanjima. Prikazuju se oduševljene mase. I jedan trgovac platnima oduševljen je Ahmadinedžadom:
„Naravno da ću glasati za Ahmadinedžada. Ja to preporučujem i mojoj porodici. Znate li koliko je on učinio za državu. Samo zbog njega je naš atomski program napredovao. Koliko dugo bi trebalo da budemo zavisni od nafte? Potrebna nam je nuklearna energija, to je naša budućnost.“
Autori: Nurijan Šabnam / Zorica Dragićević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković