Irska na popravnom – EU iščekuje „DA“

U jedinoj zemlji EU u kojoj je ustavom propisano da se o ovakvom ugovoru mora glasati na referendumu, danas je dan odluke. U odnosu na jun prošle godine kada su glasači u Irskoj odbacili Lisabonski ugovor sa 53, 4 posto glasova protiv, poslednja istraživanja pred današnji referendum, mada je glasanje na nekim irskim ostrvima počelo još juče, govore da 55 odsto Iraca sada podržava ovaj ugovor, a da će njih 27 odsto glasati protiv.

U međuvremenu Irci su od EU dobili garancije povodom delova Ugovora koji su i izazvali prvobitno odbijanje. Tako se Irskoj garantuje pravo na zabranu abortusa, vojna neutralnost i pravo na određivanje taksi. Međutim pred ovaj ponovni referendum najviše polemike u Irskoj se vodilo oko teškog ekonomskog stanja u zemlji. I dok vodeće partije na čelu sa premijerom Brajanom Kouenom ističu da je irsko „DA“ jedna od najvažnijih odluka u istoriji zemlje koja će voditi izlasku iz duboke recesije, partija Šina Fejna poziva glasače da kažu „NE“ politici EU koju smatraju odgovornom upravo za krizu u kojoj se i sama Irska našla. Mari Lou Mekdonald predstavnica Šina Fejna kaže:

„Lisabonski ugovor je loš ugovor. Njime bi se samo nastavila loša politika koja nas je dovela u stanje ekonomske i finansijske krize. I Irskoj i EU potrebne su duboke i konkretne političke reforme, a ne nastavak politike koja nas je dovela u ovaj haos.“

Dok se kao argument za pozitivan glas novom evropskom ugovoru navodi i lojalnost prama Uniji koja je paketom pomoći spasila irsku Centralnu banku od sigurnog kolapsa, oponenti tvrde da EU ne može ni sama da se izbori sa sopstvenim problemima, kao što je rekordna nezaposlenost, te da je jedini posao koji će se u Irskoj sačuvati usvajanjem ovog ugovora, zapravo posao irskog premijera.

Barozo: Glasajte za efikasniju EU…

U Briselu se sa nestrpljenjem očekuju rezultati iz Irske. Evropski lideri se nadaju da će irsko „DA“ odblokirati institucionalne reforme, za koje oni tvrde da su neophodne radi efikasnijeg funkcionisanja Evropske unije. Novim Ugovorom tako bi se evropskim institucijama, pogotovo Evropskom parlamentu, dalo više moći. Ograničilo bi se pravo veta zemalja članica, a EU bi dobila i šefa države i ministra spoljnih poslova. Stvorio bi se i novi institucionalni okvir neophodan za dalje proširenje Unije. Jedan od najvećih zagovornika Lisabonskog ugovora je i predsednik Evropske komisije, Žoze Manuel Barozo:

„Nadam se da će narod u Irskoj glasati za Lisabonski ugovor. To je važno i za Irsku i za EU. Unija će implementacijom novog ugovora postati efikasnija u rešavanju problema, ali i u nastupu pred međunarodnom zajednicom. Irska je već osetila dobrobiti evropske solidarnosti i sada je trenutak da i ona pokaže solidarnost prema ostatku Evrope i da ne blokira zajednički projekat koji razvijamo.“

Klaus: …ali ne po cenu nacionalnog suvereniteta!

Međutim i ako dobije pozitivan odgovor od Iraca, to nije i konačna pobeda Lisabonskog ugovora. Preostalo je da se Ugovor ratifikuje u Poljskoj i Češkoj. I dok je predsednik Poljske, Leh Kačinjski, poručio da će potpisati Ugovor čim ga Irci prihvate, predsednik Češke, Vaclav Klaus, odlučan je u nameri da odloži stupanje na snagu novog reformskog ugovora dokle god je to moguće. Tako se pred Češkim Ustavnim sudom ponovo našao zahtev za razmatranje ustavnosti Lisabonskog ugovora, a sam Klaus prihvatanje tog ugovora smatra „izdajom suvereniteta Češke“.

autor: Marina Maksimović, Brisel

odg. urednica Sanja Blagojević