Irska odlučuje o Lisabonskom sporazumu

Posmatrači koji su pratili referendum "ZA" ili "PROTIV" Lsabonskog sporazuma tvrde da su u Dablinu, u pet izbornih jedinica birači rekli "NE" sporazumu, u tri su bili podeljeni, a samo u jednoj su ga podržali.

Dablin čini oko četvrtinu izbornog tela Irske. Dopisnici nacionalne televizije prenose da su prvi preliminarni rezultati pokazali da i u ostalim delovima zemlje prednjače protivnici Lisabonski sporazum.

Irska je jedina zemlja članica Unije koja o tom pitanju odlučuje plebiscitom.

Lisabonski sporazum će proći kao Evropaski ustav?

Irsko "Ne" Lisabonskom sporazumu, moglo bi da potkopa napore Evropljana, da posle neuspeha prethodnog pokušaja donošenja Evropskog ustava na referendumima u Francuskoj i Holandiji 2005. godine, konačno dobiju dokument koji bi uredio oblik i funkcionisanje zajednice od 27 država.

Ovog puta sve zemlje, osim Irske, izbegle su da to pitanje stave na referendum. Irska, koja ima jedan odsto ukupnog stanovnisstva EU od 490 miliona, mogla bi da odluči da li će dokument uspeti ili propasti.

Šin Fejn: Ponovo razmotriti sporazum

Da bi Ugovor iz Lisabona stupio na snagu neophodno je da ga ratifikuju sve zemlje članice EU, što je do sada učinilo 18 država. Ako ga sve zemlje ratifikuju on će stupiti na snagu 1. januara 2009. godine.

Pristalice sporazuma u Irskoj smatraju da bi diplomatski značaj i ekonomija zemlje trpeli ako bi glasači odbili reforme Evropske unije koja je pomogla Irskoj da ostvari svoj ekonomski procvat.

Protivnici, kao što je nacionalistička partija Šin Fejn, kažu da Brisel ucenjuje vlade da prihvate sporazum i smatraju da treba da on treba da se ponovo razmatra i obezbedi da bolje štiti irski suverenitet, vojnu neutralnost i uticaj.

EU potreban Lisabonski sporazum jer je postala kompleksnija i veća

Lisabonski Sporazum je daleko uprošćenija verzija prvobitnog nacrta Ustava EU, koji bi trebalo da omogući lakše funkcionisanje i bolju organizaciju struktura Unije, ali i njeno dalje širenje.

Kakav god dokument koji reguliše osnovna načela i pravila funkcionisanja Unije na kraju bio usvojen, Sporazum poput ovog iz Lisabona neophodan je budući da je Unija postala kompleksnija i veća.

Nakon odbacivanja Ustava na referendumima u Holandiji i Francuskoj, ideja o najvišem pravnom aktu Unije je propala, ali ne za dugo. Pošto su mnoga poglavlja prvobitnog nacrta izbačena u Lisabonu je usvojena nova verzija tzv. Sporazuma o reformama EU.

Ukinuti pravo veta na „važne odluke“

U slučaju da zbog referenduma u Irskoj i ova verzija Sporazuma propadne, na snazi ostaje Sporazum iz Nice, koji je još od 2002. godine u funkciji prelaznog Sporazuma. Doduše ovaj dokument reguliše pitanja koja su tom prilikom usaglasile članice Unije iz tog vremena, dakle svega njih 15. A odnosi se na raspodelu mandata u Evropskom parlamentu, pravilima glasanja i donošenja odluka. Sporazum iz Nice previđa pravila funkcionisanja Unije i u slučaju proširenja, ali samo za još 10 članica. Zato je nakon ulaska Bugarske i Rumunije u EU, bilo neophodno pronaći neka međurešenja.

Lisabonski sporazum sprečava pored ostalog da neka zemlja ulaganjem veta blokira važne odluke. Menja se princip šestomesečnog predsedavanja Unijom. Takvih stavki u Sporazumu je mnogo, samo je pitanje šta ako i ova verzija ustavnog dokumenta padne u vodu.