Iseljavanje dela raseljenih na Brezovici
26. decembar 2012.
Odluka Komesarijata za izbegla i raseljena lica Republike Srbije praktično znači da te osobe više neće dobijati hranu, da moraju da napuste prostorije ili da plaćaju kiriju. Ljiljana Šabić, rukovodilac za upravno pravne poslove opštine Štrpce koju finansira Beograd, a pod čijem okriljem se nalazi lokalni komesarijat za izbeglice, kaže da su sa spiska skinuta lica koja imaju „velike plate i nisu socijalni slučajevi pa mogu plaćati privatni smeštaj iako su ostali bez svojih kuća tamo gde su živeli do dolaska NATO trupa".
Samo “bogati” napolje!
„I u mojoj kući je neko drugi. I ja sam prognano lice iz Uroševca. Nisam u kolektivnom centru jer radim i smatram da mogu da plaćam kiriju. Zato smatram da ti ljudi koji su dobili rešenje da napuste kolektivni centar imaju dobra primanja iz budžeta Republike Srbije. Nije doneto rešenje da se izbace lica koja nemaju velika primanja. Isključivo oni koji primaju velike plate. Koliko primaju lekari – oko sto hiljada. Ili u drugim državnim institucijama nema toga koji prima manje od 40 hiljada dinara.”
Zvonko Mihajlović, predsednik opštine koju finansira Beograd, podržava stav Komesarijata za izbeglice, ali ima nekoliko nedoumica.
„Postoji bojazan da ako se sva raseljena lica isele iz kolektivnih centara da će ti kolektivni centri doći na metu Kosovske agencije za privatizaciju. Sa druge strane, postoji veliki broj onih koji su otuđili svoju imovinu, došli do kakvog-takvog novca i mogu sebi da priušte izgradnju kuće, kupovinu stana, integrisanje recimo u Štrpcu, ili negde u centralnoj Srbiji. Sa druge strane, imate one koji nemaju nikakva primanja, tako da ne mogu te dve kategorije ljudi da budu u istoj ravni“.
Nude pomoć!
Dalibor Jevtić, savetnik predsednika opštine koju finansira Vlada Kosova i izvršni direktor Samostalne liberalne stranke (SLS), koja ima zamenika premijera i tri ministra, kaže da „nije zvanično obavešten o tome“.
„Pratićemo razvoj situacije a mi smo tu da pomognemo svima kojima je potrebna pomoć. Naš je cilj da ljudi budu obezbeđeni i dobiju krov nad glavom. Ne želimo da stvaramo dodatne probleme u bilo kom smislu”.
Momčilo Ilić, nastavnik matematike pred penzijom, kaže da je bio iznenađen kada je jednog jutra na vratima kolektivnog centra „Junior” osvanuo spisak ljudi koji treba da napuste prostorije u kojima su stanovali skoro13 godina. Pošto se ne slaže sa tim, on će se “svim silama boriti da do toga ne dođe “. A evo i zašto:
“„Ja sam zahtevao da se iz moje kuće izbaci NN lice i to zakonito preko vlasti. Izjave smo davali i srpskim sudovima koji nas sada praktično teraju, ali ni to niko nije mogao da uradi. Pa ko bi to mogao da uradi iz hotela koji je pravljen od penzionog fonda u kome smo ja, moja supruga, otac, brat, moja familija uplaćivali najmanje 200 godina. “
Gde da idu po zimi ?
Ima i takvih koji shvataju odluku komesarijata. Jedan od njih, uz molbu da mu se ime ne pominje, ima malu zamerku:
„Možda nije bio momenat pošto je zimski period. Možda su trebali da sačekaju da dođe proleće i malo bolji dani, da ljudi mogu da se snađu, da nađu neki stan, neko stalno rešenje“.
Dragan Stanković, nezaposleni ekonomista koji živi od plate njegove supruge, tvrdi da su se žalili na ovu odluku, ali bez uspeha. Ako je cilj racionalizacija, ima mnogo bolji način za to, kaže on:
„Postoje lica koja u jednom dužem periodu ne borave u ovim centrima, ali nisu na spisku za napuštanje kolektivnih centara. Mi smo ukazivali na to. Međutim, oni kažu da će to da se sprovede u nekoj narednoj fazi“.
Autor: Refki Alija, Štrpce
Odgovorna urednica: Dijana Roščić