Iskusan igrač u „izrežiranoj misiji"?

Povodom oslobađanja proletos otetog nemačkog broda „Hansa Stavanger“ list Nordvest cajtung piše:

„Krajnje je vreme da vlada napravi plan kako reagovati na napade modernih otmičara brodova. Drame, kakva je bio rat nerava mesecima vođen oko oslobađanja broda, neprihvatljive su i za porodice, i za žrtve, i za državu“, piše „Nordvest cajtung“.

O istoj temi list Noje osnabriker cajtung piše: „Bilans velike koalicije za borbu protiv pirata ispred obala Somalije: broj napada raste, više od 200 pomoraca je u zatočeništvu, samo otmica hamburškog broda „Hansa Stavanger“ kasu kriminalaca napunila je sa novih dva miliona evra.

Razlog – umesto odlučne akcije vlada ravnodušnost – čak i u slučaju Nemačke koja bi kao svetski šampion izvoza morala biti zainteresovana za slobodu plovidbe. Ona plaća silne otkupnine i poslala je nekoliko brodova, ali bez dovoljno ratnih ovlašćenja“, piše „Noje osnabriker cajtung“.

Najzad, list Noje vestfeliše primećuje: „Somalijski gusari, iza kojih su moćni i bogati kriminalci, vuku za nos i NATO i EU. Sa iznuđenim novcem kupuju nove i brže brodove i modernije oružje. Zahvaljujući tome gusarstvo je u naglom porastu ispred obala Somalije. Političko rešenje sukoba je gotovo nemoguće, jer u Somaliji ne postoji vlada.

Čini se da je primer somalijskih gusara zarazan, jer je prošle nedelje u Baltičkom moru otet jedan brod, ali su ga nepoznati otmičari ubrzo napustili. Četvoromesečno stradanje posade broda „Hanza Stavanger“ je okončano. To je pozitivno. Negativna pouka glasi da gusari imaju moć. Gusari znaju da kada je reč o ratnim brodovima koji patroliraju ispred obala istočne Afrike, onda u najgorem slučaju mogu da strahuju od hica sa palube i sve dok je to tako nesmetano će otimati brodove“, piše „Noje osnabriker cajtung“.

Posle 20 godina održava se kongres Fataha i to prvi put na palestinskoj teritoriji i tim povodom list Zeksiše cajtung piše:

„Sazvati kongres posle dve decenije dokaz je nedostatka demokratije u Fatahu. Predsednik Abas sada bi da raskrsti sa tom prošlošću i pokušava da počne ispočetka – ako već nije prekasno.

I pre nego što je umro Jaser Arafat Fatah više nije mogao da sačuva politički primat među Palestincima. Arafatu je uspelo da od vođe revolucije postane državnik, ali nije bio spreman da se obračuna sa korupcijom, nepotizmom u privredi i nesposobnošću vlasti što je izazivalo ozlojeđenost donatora u SAD i EU. Račun je Fatahu ispostavljen na prošlim parlamentarnim izborima na kojima je pobedio radikalni pokret Hamas.

Posledice su katastrofalne. Istina, bratoubilački rat između Hamasa i Fataha na Zapadnoj obali nije obnovljen, ali sukob i dalje tinja. Imajući u vidu tu podelu Izraelci sa razlogom postavljaju pitanje: sa kim bi trebalo da pregovaramo: sa Fatahom o miru ili Hamasom o našem uništenju? Abas je razuman političar, ali suviše slab da bi ujedinio Palestince“, piše „Zeksiše cajtung“.

List Rajniše post podseća na spasavanje Opela i piše:

„Može se sporiti o načinu spasavanja Opela, ali ne o menadžmentu tog spasavanja – on je katastrofalan. Matična kompanija Dženeral motors i nemačka vlada igraju na vreme. Neprestano se pojavljuju neki pregovarači, dok se suštinski ništa ne dešava. Razlozi za pribegavanje toj taktici odugovlačenja su jasni.

Za Dženeral motors Opel je samo jedan od mnogobrojnih problema, i to ne najhitniji. Amerikanci polaze od toga da nemačka vlada neće dozvoliti da propadne firma sa tako dugom tradicijom, u svakom slučaju ne pre izbora krajem septembra. To je realna procena. Kancelarka zna da zainteresovane kompanije – Magna i investiciona firma Riplvud – nemaju ubedljiv plan, nemaju preduzetničku viziju koja bi omogućila da Opel preživi predstojeće čišćenje na tržištu automobila. Obe firme bi da ulože što manje sopstvenog kapitala i što više rizika prepuste državi.

Međutim, uoči izbora kancelarka ne dopušta stečajni postupak koji bi bio najčistiji put iz krize. Umesto da se zaposlenima jasno kaže o čemu je reč i da im se objasne prednosti stečajnog postupka samo se nastavljaju (besplodni) razgovori. To je nepošteno“, zaključuje komentator lista „Rajniše post“.

Najzad, list Štutgarter cajtung komentariše put bivšeg američkog predsednika Bila Klintona u Severnu Koreju, mada u trenutku pisanja komentara nije bio poznat ishod misije:

„Može li putovanje bivšeg predsednika u zemlju koja je decenijama američki neprijatelj biti samo privatno? I da li je moguće da je u pitanju samo oslobađanje dve američke novinarke? Ne možemo da verujemo da bilo ko u Beloj kući očekuje da svet zdravo za gotovo prihvati takvo objašnjenje, već zato ne, jer je čovek koji je primljen sa takvom pompom u Pjongjangu muž ministarke spoljnih poslova.

U stvari u pitanju je do detalja pripremljena diplomatska misija od koje obe strane očekuju mnogo: za teško bolesnog Kim Džong Ila to je poslednja prilika za bilo kakvo međunarodno priznanje. A za predsednika Obamu bio bi veliki uspeh ako bi Klinton uspeo da privoli Severnokorejance da se vrate za pregovarački sto“, piše „Štutgarter cajtung“.

priredio Nenad Briski

odg. urednik: N. Jakovljević