„Islamska država“ – bezbednosni izazov za BiH

S. O. iz Zenice poginuo je pre nekoliko dana u Siriji kao pripadnik tzv. „Islamske države Irak i Levant“. Tu informaciju navodno su objavili članovi njegove porodice na društvenim mrežama. Navodi se da je S. O. ubijen u borbama naoružanih formacija IS sa Kurdima u gradu Ajnul Arab u sirijskoj pokrajini Alep.

S. O. je jedan od najmanje dvadeset državljana Bosne i Hercegovine koji su izgubili život na Bliskom Istoku ratujući za IS. Prema nezvaničnim podacima, iz BiH je u Siriju otišlo oko 200 muškaraca i žena kako bi se borili u redovima ekstremista. Profesor sarajevskog Fakulteta političkih nauka Vlado Azinović je povodom nedavnog hapšenja 16 osoba u akciji „Damask“ za Dojče vele govorio o tome da su pripadnici IS iz Bosne i Hercegovine potencijalna bezbednosna pretnja protiv koje se teško boriti samo „kriminalizacijom i policijskom represijom“.

„Neophodno je razviti kontranarative, osnažiti ulogu porodice, socijalnih službi, obrazovnih institucija, medija, verskih zajednica kako jednom osamnaestogodišnjaku ne bi bilo privlačnije da ode u Siriju – zemlju koju verovatno ne zna ni da pokaže na mapi, u sukob koji ne razume – nego da potraži svoje mesto i budućnost u ovoj zemlji“, rekao Azinović.

Radikalne grupe se ne smeju ignorisati

Nakon što je tzv. „Islamska država“ na svojoj mapi „jalifata“ (feudalni oblik muslimanskog sistema vladavine u kojem je vrhovni vladar zakoniti naslednik Poslanika Muhameda) ucrtala i BiH, ta zemlja našla se na spisku država koje su uključene u globalnu antiterorističku koaliciju protiv IS. „Islamska država“ je potom pozvala svoje pristalice širom sveta da ubijaju građane zemalja antiterorističke koalicije. Posle objave spiska članica međunarodne koalicije i početka savezničkih vazdušnih udara na položaje IS u Siriji, bezbednosne pretnje poprimile su nove dimenzije, kaže profesor odbrane i bezbednosti Nedžad Ahatović.

„Radikalne grupe u Bosni i Hercegovini su i pre pojave IS i savezničkih udara u Siriji bile bezbednosna pretnja koja se ne sme ignorisati. To potvrđuju i teroristički napadi na policijsku stanicu u Bugojnu i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država u Sarajevu. Policijske agencije u BiH moraju da budu funkcionalne kako bi na osnovu obaveštajnih informacija i pravovremenih procena anulirale bezbednosne pretnje. Poslednja hapšenja u akciji 'Damask' i zaplene oružja ukazuju na činjenicu da bezbednosni sistem BiH uglavnom funkcioniše u okviru državnih granica. Ali borba protiv terorizma je zaista globalno pitanje, a dokaz za to jeste i činjenica da nam pretnje sada stižu i sa Bliskog Istoka. Zato se i sprovode zajednički, međunarodni napori na suzbijanju takvih pretnji, jer države pojedinačno često nisu u stanju da se same suoče s takvim izazovima“, kaže Ahatović.

Međutim, uloga BiH u međunarodnoj antiterorističkoj koaliciji još je maglovita, s obzirom na to da nema zvanične potvrde državnih organa o učešću BiH u globalnoj akciji protiv ekstremista IS. U tom smislu zemlje regiona su konkretniji. Hrvatski predsednik Ivo Josipović jasno je kazao da Hrvatska neće slati vojsku u borbu protiv IS, ali da je u političkom smislu deo antiterorističke koalicije. Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić obećao je podršku u borbi protiv „radikalnog islamizma“ objašnjavajući da Srbija pripada alijansi za borbu protiv terorizma u svetu „uključujući i tzv. 'Islamsku državu'“.

Prevencija i represija

Portparol Ministarstva bezbednosti BiH Admir Malagić kaže da Ministarstvo nije dobilo nikakav zvaničan akt od državnih institucija da pripada nekoj koaliciji koja se bori protiv IS. „Međutim, BiH već dugo pripada grupi zemalja koje su opredeljene za borbu protiv svih vrsta terorizma kao globalne pretnje i koje u toj borbi međusobno sarađuju. U tom smislu, već ima određenih rezultata, a dokaz su i policijske akcije koje su rezultirale hapšenjem određenog broja osoba“, rekao je Malagić za BH radio 1.

Profesor Armin Kržalić iz sarajevskog Centra za bezbednosne studije tvrdi da BiH možda i nije toliko moćna na globalnom planu, ali da ne bi smela da ostane van globalnih antiterorističkih pokreta. „Borba protiv terorizma IS ne bi trebalo da bude zasnovana na lažima i predrasudama. Ona bi trebalo da bude zasnovana na preventivnim i represivnim merama. Preventivne mere podrazumevaju eliminiranje uslova i motiva koji pokreću određene ljude ili grupe ljudi da se pridruže IS. Represivnim merama trebalo bi zaustaviti zverstva i aktivnosti koje IS sprovodi. Bosna i Hercegovina može da dâ doprinos u preventivnim merama kojima bi se, između ostalog, onemogućila regrutacija ljudi za strana ratišta“, kaže Kržalić.

Međunarodnu antiterorističku koaliciju predvode Sjedinjene Američke Države i članice Arapske lige, a većina zemalja članica koalicije zvanično je dala izjave o pristupanju globalnom pokretu protiv tzv. „Islamske države“.