Islamski fundamentalizam na Kosovu

Laička država i sekularizam poslednjih godina na Kosovu ozbiljno su ugroženi. Za to je kriva i Islamska zajednica koja „nije sposobna da normalnim putem razvija religijski život, služi narodu i propoveda islam“, smatra Ismailj Hasani, univerzitetski profesor iz Prištine. Kao rezultat toga sve su evidentniji slučajevi ispoljavanja islamskog fundamentalizma, kaže Hasani. „Nije teško samo pogledati mlade ljude koji nose brade, način odevanja… Ti su mladi ljudi više nalik na ljude Srednjeg istoka nego čista albanska rasa, lepi dečki, lepe ženske, koje, po mome, stvarno ne izgledaju kao što su pre izgledali ljudi“, navodi profesor Hasani.

Situacija „mnogo bolja nego u regionu“

Njegov kolega Anton Beriša, sa katedre za sociologiju Univerziteta u Prištini, ima nešto drugačije mišljenje. On smatra da je situacija na tom planu „mnogo bolja nego u regionu“. Beriša podseća da su nastojanja da se religija uvede u škole propala, a svega tri odsto ispitanika je pre nekoliko meseci izjavilo da im je vera bitnija od nacije te da Kosovo ima, kažu, „preča posla“.

Što se vehabija tiče i onih koji u poslednje vreme praktikuju islam neprimeran kosovskim prostorima, profesor Beriša ocenjuje da „oni ne predstavljaju neku realnu opasnost.“ „Te vehabije i ti pokreti postoje. Oni su u određenim situacijama imali sukobe sa tradicionalnim religioznim krugovima, ali van tih krugova, nije bilo nikakvih čarki, nikakve netrpeljivosti, niti se oseća pokušaj da isplivaju na površinu kao faktor koji može da destabilizuje zajednicu.“

Formirati Ministarstvo vera

Ismailj Hasani, inače socilog religije, smatra da nema vremena za gubljenje. Vlada, kaže, treba da formira Ministarstvo vera, ako ne želi da ima većih problema. Ona, u saradnji sa „islamskom i ostalim verskim zajednicama treba da pokuša da ispravi ono što ne ide u određenom pravcu“. „Ako se stvari ne budu tako razvijale, sumnjam da će se desiti ono što je bio slučaj u Bosni - sa tim natpisima na arapskom; umesto natpisa ulica, sela, ili gradova (na bosanskom), uvođeni su natpisi na arapskom jeziku. Sramota je da se tako nešto radi i da se tako nešto pomišlja u 21. veku“, zaključuje Hasani.

Albanci sa Kosova su većinski muslimani, ima svega 60-ak hiljada katolika i vrlo malo pravoslavaca. Kada 1. septembra prošle godine direktor jedne srednje škole u Prištini, pred kamerama, nije primio učenicu jer je imala maramu na glavi, izbile su demonstracije. Nekih posebnih negativnih posledica, osim osude tog čina i ponovnog zahteva za uvođenje religije u škole, međutim, nije bilo.

Autor: Refki Alija, Prizren
Odg. urednik: Nemanja Rujević