„Islamsku državu“ pobediti i vojno i verski

Britanski imami u suštini nisu jasnije mogli da se izjasne protiv terorističke grupe „Islamska država“ nego što su to učinila fatvom. „Islamska država je jeretička, ekstremistička organizacija koju je iz religioznih razloga zabranjeno podržavati ili joj se priključiti. Nadalje, britanski muslimani imaju dužnost da se aktivno suprotstave njenoj otrovnoj ideologiji, pogotovo kada je reč o njenom širenju u Velikoj Britaniji“, piše u tekstu.

Fatvu, dakle, religijsku pravnu smernicu, potpisale su verska vođe britanskih muslimana: muftije obe centralne džamije u Lesteru i Mančesteru, muftija džamije Maka u Lidsu, pomoćnik direktora Udruženja britanskih muslimana, osnivač Islamskog saveta u Ujedinjenom kraljevstvu, Osama Hasan – direktor fondacije Quilliam, dela koji se bavi teološkim pitanjima i religioznim radikalizmom koji je ujedno i autor fatve.

Žestoke kritike na račun IS

U tekstu dalje stoji da „Islamska država“ ubija novinare, civile i imame koji odbijaju da se priključe toj organizaciji. Osim toga, ta grupa oduzima slobodu ženama, pretvara njih i decu u robove. Time IS krši pravila Ženevske konvencije i sporazuma protiv robovlasništva.

„Progoni i masakri nad šiitskim muslimanima, hrišćanima i jezidima je strašan čin koji je u suprotnosti s islamskim učenjem i islamskom tolerancijom na način kako su je praktikovala velika islamska carstva kao ona Mogula i Osmana“, stoji u tekstu. Fatva britanskih muslimana nije prva takve vrste. Još pre nekoliko nedelja teolozi sa univerziteta Al Azar u Kairu objavili su fatvu protiv „Islamske države“, a njima su se priključili i teolozi iz Saudijske Arabije.

Mogući efekti

„Fatva objavljena u Velikoj Britaniji mogla bi da ima različite efekte, ali na borce i pristalice IS ona sigurno neće ostaviti dubok utisak. Prema njihovom mišljenju, ionako su svi muslimani koji ne priznaju kalifat 'Islamske države' jeretici. Samim tim, imami koji su objavili fatvu ionako njima ne predstavljaju legitimni autoritet“, kaže Štefgen Rosini, stručnjak za Bliski Istok na Insitutu GIGA u Hamburgu.

Ali za one muslimane koji „Islamsku državu“ samo politički podržavaju, fatva bi ipak mogla da ima efekta. Odgovarajuća teološka diskusija, srednjoročno gledano, ipak bi mogla da podrije verodostojnost IS. „Na kraju krajeva, s obzirom na to da je formirana isljučivo iz redova sunitskih muslimana, nju bi tako mogli da 'pokopaju' upravo religiozni sunitski autoriteti i vođe. Oni bi 'Islamskoj državi' mogli da oduzmu religioznu legitimnost time što bi podstakli raspravu na primer o kriterijumima osnivanja kalifata, kao i o religioznim objašnjenjima i razlozima terora u Iraku i Siriji“, kaže Rosini.

„Ideologija inspirirana religijom“

I Osama Hasan, autor fatve, polazi od toga da bi taj tekst mogao da ima efekta, barem kod onih koji se orijentišu prema uobičajenim sunitskim verskim autoritetima. S druge strane, kaže on, u Siriji i u Iraku bore se ljudi koji imaju sasvim drugačije ciljeve. „Oni prvenstveno žele moć. U tom smislu, za njih je vrlo korisno da se povežu s verski motivisanim borcima koji zaista veruju u svoju religiju. Oni se s njima povezuju bez da su sami pravi vernici. U tom smislu, povezuju se religija i politika što dovodi do ogoljene borbe za moć“, smatra Osama Hasan. On dodaje da verski motivi zapravo igraju samo sporednu ulogu, oni su takoreći samo izgovor za postizanje sasvim drugačijih ciljeva. „Reč je o ideologiji inspirisanoj religijom. Moglo bi se reći da je reč o jednom vrlo ekstremnom političkom islamu koji opravdava nasilje kako bi uspostavio islamsku državu“, objašnjava Hasan.

Istog je mišljenja i Štefen Rosini. „'Islamska država' svoju vladavinu zasniva na jednoj pseudoreligioznoj kontrukciji iz ranoislamskih vremena. U to spada, recimo, osnivanje 'Drugog Rašidskog kalifata', čime je takoreći uspostavljena veza i kontinuitet sa periodom ranog islama i vremenom prva četiri 'Rašidska kalifata' u između 632. do 661. godine. Prva hudba (propoved petkom) 'kalifa' Ibrahima bila je 'ukrašena' religioznim simbolima iz vremena ranog islama, čime je cela stvar trebalo da dobije na religioznoj autentičnosti“, objašnjava Rosini.

On dodaje da se religiozna osećanja na određeni način još više pojačavaju ukoliko idu u korak s vojnim uspesima kakve „Islamska država“ trenutno još uvek beleži. Upravo ti uspesi trebalo bi da „dokažu“ da je reč o „božijoj volji“. A da bi se „Islamska država“ savladala potrebne su dve stvari, objašnjava Rosini: „S jedne strane potrebna je vojna sila koja bi prekinula i zaustavila taj njihov niz uspeha, a s druge – teološki autoriteti koji bi doveli u pitanje religioznu legitimnost IS. Tek tada bi se slomila religiozna euforija džihadista i prekinuo priliv novih boraca“, zaključuje Štefan Rosini.