Istanbul posle oluje

Na prvi pogled, svakodnevica se vratila u Istanbul. Građani odlaze na posao, studenti na fakultete, deca u škole. Tragovi poslednjih, uzbudljivih sedmica polagano se uklanjanju. Grafiti upereni protiv premijera Redžepa Tajipa Erdogana se premazuju bojom. U parku Gezi, koji je postao simbol pobune protiv vlasti, gotovo da ništa više ne podseća na prošlonedeljne događaje. Tek tu i tamo pokoji policajac. No neuobičajeno je to da tih nekoliko policajaca brani ulaz u park. Vlasti očigledno strahuju od novih okupljanja građana.

„Svega mi je dosta“

Da pod površinom još kuva, pokazuje scena sa samog trga Taksim (na slici gore). Tu, poput spomenika stoji, stotinak demonstranata koji ćutanjem iskazuju svoj protest protiv ponašanja vladajućih. I većina stanovnika ne govori o onome što se događalo proteklih sedmica. Erdogan je talasom hapšenja demonstranata, lekara, pravnika i novinara stvorio atmosferu straha. U okolnim ulicama upada u oči veći broj policajaca u patroli nego što je to bilo pre protesta. No nekim od njih ta nova uloga ne pada lako. „Da mi neko sada ponudi da odem, odmah bi to uradio“, kaže jedan policajac koji želi da ostane anoniman. Kaže da mu je svega dosta.

U Istanbulu se može, kao i uvek, sresti mnogo stranaca. Oni su uglavnom smešteni u četvrti Sultanhamet koja nije bila pogođena demonstracijama i nasilnim akcijama policije. Mnogi žale zbog toga što su demonstranti proterani iz parka Gezi. „Bili smo veoma žalosni kada su demonstranti proterani iz parka. Atmosfera je tih dana bila tako opuštena i otvorena. Na svakom koraku mogli ste nekoga da upoznate“, kaže Kristine Konrad iz Frankfurta. Ona je u Istanbulu donedavno bila na praksi u jednoj nemačkoj fondaciji, ali ju je šef otpustio nakon što mu je predložila da se na licu mesta informiše o stanju u parku Gezi sa obrazloženjem da takvo ponašanje šteti ugledu fondacije.

Nema turista

No stranaca ima sve manje i to na svojoj koži osećaju pre svih hotelijeri. Mnogi hoteli našli su se na samom poprištu sukoba demonstranata i policije. U neke hotele uletele su i bombe sa suzavcem koji je mogao da se oseti i u najudaljenijoj hotelskoj sobi. U lobijima hotela mnogim demonstrantima pružana je prva pomoć. Vlasnicima hotela je u međuvremenu zabranjeno da sa novinarima pričaju o danima kada se u centru Istanbula protestovalo.

Ali od zabrane intervjua, hotelijere ipak više boli manjak gostiju. Cene noćenja u Istanbulu pale su za 70 odsto. Osim toga, protesti su ostavili traga na mnogim hotelima. U oči upadaju mnoga razbijena ulazna vrata i prozori. I vlasnici restorana u centru grada beleže smanjenje prometa za 50 odsto. Mnogi ne žele da govore o protestima, ali jedan vlasnik restorana u blizini trga Taksim, uprkos činjenici da mu je promet smanjen, govori pozitivno o demonstracijam. „Dopao mi se način na koji su oni tražili“, kaže vlasnik.

Turska je ipak demokratija

Robert i Kler, turisti iz Kanade, su na strani demonstranata. „Građani Turske su tako susretljivi. Nadam se da će se njihova reč čuti i poštovati“, kaže taj par. Jedan francuski student još uvek je užasnut postupcima policije. „Policajci su povredili mnoge i to je atmosferu poslednjih nedelja učinilo napetom“, kaže student.

Njegov otac, po zanimanju foto-reporter, je samo zbog protesta doleteo iz Pariza. Iskusni foto-reporter stvorio je svoju sopstvenu sliku o stanju demokratije u Turskoj. „Policija je bila vrlo nasilna. Ali ova zemlja je još uvek demokratija, iako bi ta demokratija ipak mogla da bude bolja“, zaključio je francuski gost. On ipak priznaje da je u drugačijoj situaciji jer je turista. „Mene niko ne može da uhvati za ruku i odvede u policijski kombi“. Mnogi domaći ne mogu da budu tako opušteni.

Autorka: Senada Sokolu, Istanbul / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković