Istina o Lorensu od Arabije

„Lorens od Arabije“ (1932) bio je veliki holivudski film sa junakom koji je imao nadljudske sposobnosti. U filmu Dejvida Lina glumili su najbolji glumci tog vremena: Piter O`Tul, Omar Šarif, Alek Ginis i Entoni Kvin. Na filmskom platnu su prikazane raskošne lepote pustinje, i niko nije uspeo da na takav način oblikuje imidž Arabije kao autori tog filma.

Međutim, ako vas put nanese u Siriju i Jordan, gde je čuveni film sniman, dobićete sasvim drugačiju sliku. Tamo je Lorens od Arabije omražen lik, kaže Bjorn Lolej direktor Gete instituta u Damasku. „Film Lorens od Arabije nikada nije prikazan ni na sirijskoj televiziji niti u bioskopu. Lorens na ovim prostorima važi za izdajicu. On je ovde negativna ličnost“, kaže Lolej.

Lorensu se zamera da je izdao arapsku revoluciju. Po nalogu Britanaca podstakao je pobunu arapskih plemena protiv Turaka za vreme Prvog svetskog rata. Zamera mu se da je pobunu podsticao, mada je znao da će Engleska i Francuska podeliti to područje i da Arapi neće dobiti ništa.

Uloga prijatelja Arapa bila je samo odglumljena. To nije jedina nedoslednost kada se radi o ličnosti Lorensa. On je sam od sebe stvorio mit, prezirao je istinu i istorijsku realnost.

Izložba o mitu, a ne o istoriji

U Oldenburgu je u toku izložba o Lorensu od Arabije, ali sve ono što smo prethodno naveli, na izložbi se ne vidi.

„Lorens je imao sklonost da stvari prikazuje uvek na novi način. Nije samo Bernard Šo bio čvrsto ubeđen da se on prema doživljenom odnosio kao glumac ili pesnik. Oni ga nisu doživljavali kao lažljivca, nego kao sjajnog predstavljača. Tako nastaju mitovi“, kaže kustos izložbe Detlef Hofman.

Možda. Ali to deluje sasvim naivno. Da li je danas moguće na izložbi uzdizati mit Lorensa i naivno uživati u njegovim pustolovinama. Zar ne bi trebalo da se prikaže njegovo pravo mesto u istoriji, odnos Orijenta i Oksidenta, nedoslednost njegove ličnosti i njegova megalomanija. Ulogu glumca i hohštaplera Lorensa trebalo je istražiti, ali se u Oldenburgu to nije dogodilo. Na izložbi nema nikakve refleksije.

Počinje sa mnoštvom povećanih humorističkih stripova koji zauzimaju čitave zidove, izloženo je nekoliko knjiga, delovi nameštaja iz engleske dnevne sobe i isti tip motora kao onaj na kojem je poginuo Lorens. I naravno, bezbroj fotografija. Posetiocu koji ne poznaje Lorensov život ti eksponati ne znače mnogo.

Zavadi pa vladaj

Dakle, šta ostaje od mita o Lorensu kada se skine „zvezdana prašina“? Samo muzejsko i pedagoško sivilo. Naravno da je Lorens važna istorijska ličnost zato što je aktivno učestvovao u stvaranju Bliskog istoka.

Mahmoun Fansa, direktor muzeja u kome se izložba održava kaže: „Ova izložba ne treba da stvara nove mitove niti da oživljava stare. To je moj cilj. Želim da preko Lorensovog lika prikažem istoriju Bliskog istoka.“

To obećanje ova izložba nije ispunila. Mnoge činjenice vezane za Lorensa pomažu da se bolje shvati Bliski istok. Sam Lorens je o strategiji zapada zapisao sledeće:

„Opasnost koja nam preti od islama možemo da uklonimo tako što ćemo njegovu osnovu u korenu podeliti. Tada će postojati kalif u Arabiji i kalif u Turskoj, koji će se na verskoj osnovi boriti jedan protiv drugog, a islam će postati bezopasan, kao što je Sveta stolica bila bezopasna kada su pape bile u Avinjonu.“

Ove reči zvuče uznemiravajuće aktuelno, ako se uzme u obzir trenutna rasprava između orijenta i zapada.

Autor: Verner Bloh / Željka Bašić-Savić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković