„Istina se mora izgovoriti“
30. mart 2018.
Prošle sedmice, kada se policijski furgon zaustavio pred zgradom suda, Aung Ko Htvaj je još i pre nego što su ga pustili da izađe povikao: „Neću vaše pasje sudije! Ne verujem u vaše pravosuđe!“ Policajci su se zbunjeno smeškali. Kada je bivše dete-vojnik završilo svoju tiradu, četiri čoveka su morala da ga odnesu u sudnicu, jer on neće da hoda – bojkotuje suđenje.
U sredu je osuđen na dve godine zatvora zbog podsticanja javnih nereda, a mogao bi da bude optužen i zbog toga što je u znak protesta zgazio odštampani Ustav zemlje. U priči koju je ispričao za radio Slobodna Azija iz Vašingtona, rekao je: „Ne kajem se ni zbog čega.“
Izgubljena mladost
Njegova životna priča može da se rekonstruiše ovako: vojska Mjanmara ga je regrutovala kada je imao 14 godina i ukrala mu 12 narednih godina života. To se – kao i u mnogim drugim slučajevima – desilo na železničkoj stanici u Jangonu. Tamo mu se obratio jedan podoficir, a sat kasnije Htvaj je već bio u jednom logoru za regrute. To je bilo 2005. Njegova braća i sestre su molili da ga puste – uzalud.
Htvaj je dodeljen jednom vojniku koji ga je ubrzo zatim prodao drugom vojniku. Usledili su vojni radni logor i bekstvo. Posle jedne pljačke i ubistva u koje je bio umešan – što uporno poriče – završio je u zatvoru. A na slobodu je pušten prošle godine.
Aung Ko Htvaj se nije još ni navikao na slobodu, kada je – 35 dana po izlasku iz zatvora – ponovo uhapšen. Radio Slobodna Azija je pre toga objavio prilog o njegovoj sudbini.
„Nečuveno je to što vojska, koja je uništila njegovu mladost, sada kažnjava tog vojnika zato što je pričao o svojim patnjama“, kaže Fil Robertson, zamenik direktora za Aziju organizacije Hjuman rajts voč. On traži da bude obrnuto – da se pred sud izvedu vojnici koji su ga kidnapovali.
Deca-vojnici su rasprostranjena pojava
Vojska i pojedine grupe pobunjenika u Mjanmaru su poznati po tome što regrutuju decu, među kojima su neka tek navršila 11 godina. Od 2012. do danas je, po navodima Unicefa, 849 takve dece pušteno kući. Te godine je mjanmarska vojska potpisala sporazum sa UN u kojem garantuje da više neće regrutovati maloletnike. Ne zna se koliko dece-vojnika je još u službi.
- pročitajte još: Nobelovka u škripcu
Već decenijama, u manjinskim regionima Mjanmara vlada građanski rat. Neki govore i o najdužem oružanom sukobu na svetu. Nakon što je nobelovka Aung San Su Ći 2016. dala nove impulse za mirovni proces, vojne ofanzive nisu jenjale, već su, naprotiv, intenzivirane.
Nakon više od pola veka diktature, Mjanmar je danas za mnoge demokratska država, ali izgleda da vojska, od slobodnih izbora 2015, posebno angažovani brani svoju moć. Ono što je u džungli oružje, u civilnom životu su represivni zakoni. Paragraf 505(b) na osnovu kojeg je i Aung Ko Htvaj osuđen za podsticanje javnog nereda, spada u omiljene instrumente krivičnog zakonika kojim se ućutkuju kritičari.
I dok mnogi slučajevi ne dopiru do svetske javnosti, dvojica novinara agencije Rojters su ovu temu iznela u javnost. Sada im preti 14 godina zatvora zbog odavanja tajne, nakon što su istraživali informacije o jednoj vojnoj operaciji protiv muslimanske manjine Rohindža koju su UN proglasile za etničko čišćenje.
Reforme ne napreduju
Aktivisti i branitelji ljudskih prava redovno traže od Aung San Su Ći da ukine zakone kojima vojska samovoljno dokida slobodu mišljenja i okupljanja. Do sada se nije desilo mnogo toga. Manevarski prostor vlade je ograničen, ali ona ipak ima dovoljnu parlamentarnu većinu da sprovodi promene zakona. Ali, ona ne koristi tu mogućnost onako kako bi mnogi raniji saborci Su Ćijeve to želeli.
Jedan od onih koji se zalaže za promene zakona je Aung Tain Ka. Reporter radija Slobodna Azija je za DW rekao: „Nikad nisam mislio da će moja priča stvoriti takve teškoće za Aunga Ko Htvaja – mislio sam da su se vremena promenila.“
Ovaj mladi čovek je postao novinar jer je hteo da opiše transformaciju Mjanmara u demokratiju. Priča o detetu-vojniku puštenom na slobodu trebalo je da bude epizoda koja uliva nadu. „Ali vojska je drukčije mislila“, kaže, zamišljen.
I dok ovaj reporter sada misli da bi bilo bolje da nikada nije objavio svoju priču. Aung Ko Htvaj se ne kaje ni zbog čega. „Istina se mora izgovoriti.“ U pravdu više ne veruje. Više osoba koje ga podržavaju je optuženo za podsticanje nereda, jer je ispred zgrade suda protestovalo tražeći da bude pušten na slobodu. Jedna od njegovih sestara je zbog toga u bekstvu.