Istočnonemačka „silikonska dolina“
23. avgust 2009.
Qimonda je doduše početkom ove godine otišla pod stečaj – isuvše jaka konkurencija iz inostranstva, ali zato Plastic Logic, očigledno gleda u svetlu budućnost. Inza Vrede zna zašto:
„Opet sam na putu.... poslovno. S jedne strane me pritiska laptop, u drugoj ruci tašna puna papira. Pokušavam da čitam novine, ali mi to ne uspeva, ni u autobusu, a ni u avionu... nemam mesta.
Kada bi se sada predamnom stvorila dobra vila i kada bih mogao da poželim samo dve želje – to bi bile kafa i neki spravica u koju bi stalo sve što teglim sa sobom.
Ne bi smela da bude veća od običnog A4 papira za kucanje, i naravno da bi bilo super kada bi bila tanka i laka. A još bolje bi bilo kada bi preko mobilnog mogao da čitam novine, tako, dok se jednom rukom držim za šipku u autobusu.
Sve dokumente bih mogao da ostavim kod kuće, jer bi bili u toj spravici. Mogao bih da ih prepravljam, šaljem mejlom ili faksom. Ali sve to molim lepo bez žice i punjača!
E… gde je ta moja vila...“
Drezden kao centar novih tehnologija
U Drezdenu u firmi Plastic logic.
Kafu sam dobila odmah, kod Rahel Lihten, PR-a firme. A spravica?
„Naša firma, Plastic logic sledeće godine na tržište izbacuje spravu koja je u suštini čitač. Njeno srce čini takozvani 'E paper', elektronski papir displej. To proizvodimo ovde u Drezdenu.“
Zvuči dobro. Do sada sam mislila, da doborovoljno, sigurno neću čitati tekstove na displeju, pogotovu ne knjige. Do sada bih duže tekstove uvek odštampala i tako ih čitala sa papira, kako se ne bih previše umarala.
Ali, nakon što sam videla prototip, shvatila sam da ću promeniti navike. Čitanje sa papir-displeja zaista ide lako. A rekoše mi da će spravica biti još bolja...radi se na tome da troši još manje energije.
Zaboravila sam da kažem: Drezden je osvojio nagradu vrhunski klaster – što znači da se u tom regionu nalazi spoj naročito inovativnih firmi i naučnika istraživača. Dakle u narednih 5 godina u taj region će se slivati novac - milioni i milioni za istraživanja. U projekte je naravno uključen i tehnički univerzitet u Drezdenu, gde sam se i sama obrela u društvu sa profesorom Frankom Elingerom.
„Treba reći da se u Nemačkoj za širenje informacija koristi energija čitave jedne nuklearne elektrane. Ako iznađemo mogućnost da te informacije transportujemo elektronskim putem, moći ćemo drastično da smanjimo potrošnju energije. Tu u igru ulazi elektronski papir“
Smanjiti potrošnju struje
Umesto da se koristi nuklearna energija, sa firmom "Rot i Rau" mogla bi da se konstruiše posebna solarna ćelija. Trebalo bi da se nalazi na displeju čitača pa bih moje novine mogla da čitam kroz solarnu ćeliju, dok se moja spravica napaja energijom.
A da čitač ne bi trošio previše energije, o tome se brinu u firmi "Infinion":
„Mi smo partneri za inteligentno snabdevanje energijom, tako da čitač koristi energiju samo kada okreće stranice. A s obzirom na to da se radi o bežičnoj aplikaciji, treba obezbediti i sigurnosni čip. I na tome mi radimo.“
To kaže šef "Infiniona" Helmut Varneke. I ovde su me poslužili kafom.
I tako, naoružana novim saznanjima, počela sam stvarno da se radujem budućnosti bez teških torbi i laptopova. Jedino ne znam da li ću moći sebi da priuštim tu novu spravicu, kada se sledeće godine pojavi na tržištu... Možda mi ipak zatreba dobra vila...
Autor: I. Vrede/D. Roščić
Odg. urednik: N. Briski