Istorijat Kosova pod Srbima

Uspon Slobodana Miloševića u Srbiji krajem 80-ih godina samo je pogoršao situaciju. On je dolaskom na vlast ukinuo autonomiju Kosova iz 1974.godine. Otpor je bujao a Kosovari su čak organizovali nezvanične predsedničke izbore. Ali sve to je ostalo u senci ratova u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni. I u Dejtonskom sporazumu iz 1995. se nije pominjala budućnost Kosova.

Sve veće tenzije prerasle su 1998. u otvorene sukobe izmedju Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i beogradskih snaga bezbednosti. Na hiljade kosovskih Albanaca izbeglo je sa Kosova. Mirovni pregovoru u Rambujeu nisu doneli rešenje. U proleće 1999. NATO se odlučio za vojnu intervenciju.

Rezolucija 1244 samo prelazno rešenje

Formula Saveta bezbednosti UN za status Kosova trebalo je da predstavlja privremeno rešenje. Onima koji su potpisali rezoluciju 1244 jedino je bilo stalo do uspostavljanja mira na Kosovu. Pokrajina je, do konačnog određivanja statusa, stavljena pod Medjunarodnu upravu, ali je i dalje predstavljala deo teritorije tadašnje Jugoslavije, a sadašnje Srbije.

Veći problem bio je taj što rezolucija 1244 nije predvidela konačan rok za rešenje statusa Kosova. Najpre nije bilo pregovora, potom su oni počeli u Beču, ali bez konkretnog rezultata. Glavni posrednik UN u pregovorima, Marti Ahtisari, predstavio je predlog nadgledane nezavisnosti za pokrajinu koji nije prošao zbog blokade Rusije u Savetu bezbednosti.

Čak ni novoformirana Pregovaračka trojka KG nije mogla da zatrpa grobove izmedju Beograda i Prištine. Kosovska vlada jednostrano će proglasiti nezavisnost Kosova. A sada najverovatnije sledi natezanje pred Medjunarodnim sudom u Hagu.