Istorijski proces zbog vojnog puča

Načelnik generalštaba Kenan Evren uveo je ratno pravo, ukinuo parlament i zabranio sve partije. On je pravdao vojni udar krvavim sukobima između levih i desnih grupacija, koje su koštale života oko 5000 ljudi. Vojska je morala da interveniše kako bi ponovo uspostavila bezbednost i državni autoritet, smatra Evren.

Više od 650.000 ljudi je uhapšeno, a njih 50 je pogubljeno. Ertugrul Kurkču, poslanik kurdske Partije za mir i demokratiju (BDP), koji je još tada bio u pritvoru nekoliko godina zbog svoje levoorijentisane političke aktivnosti, označava puč kao "najveći atentat" u političkoj istoriji Turske.

Tek s promenom ustava moguć i proces
Više od 30 godina mnogi građani su strahovali da pučisti nikada nikada neće odgovarati za svoja dela. Jer ustav koji je uveden posle puča, garantovao je pučistima doživotni imunitet od krivičnog gonjenja. Na inicijativu islamsko-konzervativne vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP) građani su na referendumu 2010. glasali za promenu ustava, koja je omogućila ukidanje imuniteta.

Time je omogućeno da načelnik Generalštaba Kenan Evren i komandant Ratnog vazduhoplovstva Tahsin Sahinkaja, danas, 4. aprila budu izvedeni pred sud. Državno tužilaštvo zahteva za zločine počinjene 80-ih doživotne kazne.

Advokat Seldžuk Kozagačli ne nada se previše: "Jasno je da se oba generala koja imaju više od 90 godina neće pojaviti u sudnici. Raspravlja se o mogućem ispitivanju putem telekonferencije. To će utvridti nalazi sudskog veštaka. Ako se utvrdi da iz zdravstvenih razloga ispitivanje nije moguće, sud će čekati na poboljšanje njihovog telesnog stanja. To znači, oni će ili umreti ili će proces otpasti, ili, što je malo verovatno, oni će se osećati bolje i biće ispitani. A to se može odužiti godinama. S obzirom da su optuženi vrlo stari, ne može im se dosuditi doživotna kazna. Otuda verovatno neće provesti ni jedan jedini dan u zatvoru."

Znak demokratizacije?

Ali šta za Tursku znači presuda pučistima? Stručnjak za ljudska prava Turgut Tarhanlı smatra da suočavanje s prošlošću zahteva mnogo više od jedne sudske odluke: "Još važnije je opsežno obnavljanje sistema, a za to je potrebna politička volja. Ceo državni aparat je tada bio odgovoran; svi koji se sproveli naredbe vosjke, moraju da odgovaraju za to", kaže Tarhanli.

Poslanik Ertugrul Kurkču kaže da je još uvek prisutna zaostavština vojnog režima: "Još uvek je cenzus za stranke 10 odsto. Još uvek je teško osnovati udruženja, fondacije i sindikate. Veliki broj uhapšenih novinara pokazuje kako se guši sloboda mišljenja. Nigde ne vidim jedan znak demokartije."

Deo nasleđa od "12. septembra" jeste i turski ustav. Iako je proteklih godina više puta bio menjan, ipak je ostao "ustav puča". Advokat Seldžuk Kozagačli kaže: "Ustav se može nazvati novim samo ako uzme u obzir potrebe radnika, studenata, manjina, žena, homoseksualaca i svih diskiriminisanih grupa. U suprotnom ne možemo govoriti o novom ustavu".

Autori: Basak Ozaj / Ivana Ivanović
Odg. urednik: Jakov Leon