Istorijski samit u Panami?

„Kuba više nije ono što je bila tokom Hladnog rata – produžena ruka Sovjetskog Saveza. Zbog toga danas ne važi više ono što je važilo juče“, kaže Karl I. Mičam iz konzervativnog Centra za strateške i internacionalne studije. Predsednik SAD Barak Obama dobro zna da Kuba danas jedva da dobija pomoć od Rusije, a vlada u Havani zavisi od isporuka nafte iz Venecuele – države koja je i sama u problemima zbog pada cena, ali i sopstvenih grešaka u privrednoj politici.

Poboljšanje odnosa između Kube i SAD ne može se pripisati samo predsedniku Obami, koji to posmatra kao politički projekat po kojem će ostati upamćen. „Postoji konsenzus u celom diplomatskom establišmentu u SAD da će se na taj način 'brže rešiti' kubanske vlade. Sasvim je druga priča da li će se to na kraju i dogoditi“, kaže Mark Vajsbrot iz levičarski nastrojenog Centra za ekonomska i politička istraživanja.

Susret predsednika SAD i Kube za sada nije dogovoren, prenosi Bela kuća, ali u okviru sastanaka tokom Samita država Amerike koji se održava u Panami, biće prilike da njih dvojica razgovaraju. Vlade u Havani i Vašingtonu su u decembru 2014. dogovorile da će obnoviti diplomatske odnose. U Vašingtonu se može čuti da su se pregovori o tome ispostavili težim nego što se očekivalo. Kuba zahteva da je SAD skinu sa spiska zemalja koje podržavaju terorizam. Havana se nada da će tako dobiti i privredne olakšice.

Kuba beskompromisna kada je reč o ljudskim pravima

Čini se da je vlada u Vašingtonu spremna da joj po tom pitanju izađe u susret. Ona zauzvrat očekuje ustupke kada je reč o poštovanju ljudskih prava. I tu nailazi na nepremostivu prepreku. Više kubanskih opozicionara koji su dobili poziv da učestvuju na predstojećem samitu nisu dobili dozvolu da napuste zemlju. Samo u martu, kubanska policija uhapsila je na stotine opozicionara. Političari iz Vašingtona će o tome sigurno govoriti na predstojećem skupu u okviru „Foruma o civilnom društvu“. Ovog četvrtka (9.4.) u Panami su demonstrirale i „Žene u belom“ – grupa žena sa Kube koje se zalažu za ljudska prava.

Administracija predsednika Obame očekuje pohvale za svoju politiku prema Kubi. Pohvale se očekuju i za najave Vašingtona da će Kubi uputiti pomoć u iznosu od nekoliko milijardi dolara kako bi se otvorila mogućnost bolje privredne saradnje država Srednje Amerike i saradnje na polju snabdevanja energijom. Odluka predsednika Obame da omogući dobijanje legalnog boravka za milione ilegalnih radnika u SAD, sigurno je dobro prihvaćena u brojnim glavnim gradovima država Srednje i Južne Amerike.

Sankcije protiv Venecuele

Mesec dana uoči samita, SAD su zbog kršenja ljudskih prava uvele sankcije protiv članova vlade Venecuele. Predsednik Venecuele Nikolas Maduro nakon toga ne prestaje da govori o „američkoj agresiji“. On na taj način pokušava da skrene pažnju sa katastrofalnog stanja privrede u svojoj zemlji. Kuba, Ekvador i Bolivija iskazale su solidarnost sa Madurom. SAD će stoga tokom predstojećeg susreta pažljivo pratiti koje države će slediti njihov primer.

Karl I. Mičam pravda odluku Obame: „Sankcije su podignute protiv sedam važnih osoba vlade u Venecueli i to zbog kršenja ljudskih prava do kojih je došlo tokom ustanka u februaru 2014. Njihovi računi u inostranstvu su zamrznuti i uskraćene su im vize za SAD. Vašington deluje, dok ostale vlade regiona to ne čine“, kaže Mičam.

Smanjiti uticaj Kine

Iz ugla Vašingtona, biće važno i razgovarati o sve većem uticaju Kine na zemlje Južne Amerike. SAD žele da taj uticaj smanje i smatraju da je sada trenutak za to. Naime, privreda Kine u proteklom periodu beleži pad svog rasta, dok se privreda SAD nalazi na početku faze uspona. Više latinoameričkih država želi da od toga profitira – prvenstveno Brazil oko koga se Vašington „naročito trudi“.

Predsednik Obama će na kraju samita najaviti i nove inicijative: od borbe protiv krijumčara narkotika, preko saradnje u energetskoj politici, pa do saradnje na polju zaštite klime. Otvoreno je pitanje da li će to biti dovoljno da se na kraju samita potpiše i zajednički završni dokument. Na protekla dva samita koja su održana 2009. i 2012, pozicije su bile toliko različite da do toga nije došlo.