1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Ivanji: Parada za specijalnog gosta

Nemanja Rujević15. oktobar 2014.

Pametnije bi bilo za srpsko rukovodstvo da su primili Putina uz sve počasti – kad god on imao vremena, ali da su vojnu paradu održali 20. oktobra, kaže za DW pisac, prevodilac i bivši jugoslovenski diplomata Ivan Ivanji.

https://p.dw.com/p/1DVRJ
Putin Bar in Novi Sad Serbien
Foto: Reuters/Marko Djurica

DW: Beograd je, znamo, oslobođen 20. oktobra, ali to ne smeta vlastima u Srbiji da proslavu organizuju unapred, jer Putin ima vremena 16. oktobra. Šta je ovde glavni događaj, sedamdeseta godišnjica pobede nad fašizmom ili dolazak ruskog predsednika?

Ivan Ivanji: Vlada Srbije je nespretno stvorila zbrku. Predsednik Putin je odavno pozvan u posetu Beogradu, a tek je kasnije nekome sinulo da bi takva poseta odlično pristajala uz godišnjicu oslobođenja Beograda 20. oktobra, za kada je ionako bila planirana vojna parada. Putin je principijelno pristao, ali kasnije se ispostavilo da ima vremena samo 16. oktobra. Stoga je odlučeno da proslava ovim lepim povodom traje čitavih nedelju dana, od 13. do 20. oktobra, a da će vojna parada, sa Putinom kao počasnim gostom, biti organizovana istorijski beznačajnog 16. oktobra. Onda je, zbog velikog medijskog interesovanja i krize u Ukrajini, poseta ruskog predsednika istisnula oslobođenje glavnog grada iz centra pažnje. Pametnije bi bilo za srpsko rukovodstvo da su primili visokog gosta sa svim počastima – kad god on imao vremena, ali da su vojnu paradu održali 20. oktobra. Bila bi to onda parada za građane, a ne za jednog specijalnog gosta.

Ivan Ivanji
Ivan Ivanji (2013)Foto: Ivan Ivanji

DW: Pobeda nad nacizmom je važna tekovina uostalom i Evropske unije. Može li onda nešto biti pogrešno u učešću ruskog predstavnika u ovakvoj proslavi?

Ivanji: Putinu se pruža prilika da pošalje poruke koje daleko prevazilaze značaj Srbije. On može da podseti koliko je bila značajna uloga Crvene armije za pobedu nad fašizmom jer Rusija je, nema sumnje, naslednica Sovjetskog Saveza. Svet će sa velikim zanimanjem pratiti šta Putin ima da kaže u Beogradu, posebno jer je nedavno Hladni rat iznova počeo.

DW: Da li je Srbija zbog ekonomske ruiniranosti danas primorana da bude „kuća sa dvoja vrata“, ka Zapadu i Istoku? Nezvanično se u Briselu čuje da od poruka koje Putin i Vučić razmene u Beogradu zavisi brzina pregovora Srbije i EU.

Ivanji: Mislim da ovde treba spustiti loptu. Roba iz Srbije čini 0,4 odsto ruskog uvoza. Čak i kada bi se, zahvaljujući obostranim sankcijama Zapada i Rusije, taj uvoz udvostručio, to i dalje ne pokrivalo ni jedan ceo procenat potreba Moskve. To sve ne bi trebalo da dotiče nikog u Briselu. Kako će do sledećeg proširenja EU proći najmanje pet ili šest godina, pristanak ili kritike Zapada ne bi trebalo da igraju nikakvu ulogu oko posete Putina.

DW: Ipak, u Briselu uporno podsećaju da kandidati za EU moraju postepeno izjednačiti svoju spoljnu politiku sa evropskom. Šta ima Srbija od posebnih odnosa sa Rusijom, osim famoznog „čuvanja Kosova“? I, što je možda teže pitanje, šta ima Rusija u ovom odnosu?

Ivanji: Srbija zavisi od ruske nafte i gasa još mnogo više od balkanskih članica EU. Sa druge strane, Moskva želi da održi prisustvo u ovom zapećku Evrope. Ruski reditelj Mihalkov je upravo u Beogradu premijerno prikazao film „Sunčanica“, koji obrađuje jednu staru krimsku temu. Ruska vlada šalje sopstvene ikonopisce da ukrase Hram Svetog Save sa 17.000 kvadratnih metara mozaika – to Moskvu košta 30 miliona evra. Uvode se redovni čarter-letovi između Moskve i Niša, na čijem aerodromu Rusija ima centar za eventualnu pomoć posle prirodnih katastrofa, recimo šumskih požara. Ima jedna stara i lepa francuska izreka: Honi soit qui mal y pense, što bismo mogli prevesti kao: Samo nitkov u tome vidi nešto loše. Za sada niko nije hteo da bude nitkov i primeti kako je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu još kao ministar za civilnu zaštitu često obilazio aerodrom u Nišu. I da se nedaleko odatle, na Kosovu, nalazi američka baza Bondstil.

Westdeutscher Präsident Willy Brandt und jugoslawischer Präsident Josip Broz Tito EINSCHRÄNKUNG
Vili Brant i Josip Broz (levo), Ivan Ivanji u centru kadraFoto: Vreme

DW: Vratimo se na paradu – biće to prvi veliki vojni defile u Beogradu posle skoro trideset godina. Da li se Srbija do sada stidela svog antifašizma, partizana i jugoslovenstva?

Ivanji: Poslednja zajednička jugoslovenska vojna parada održana je 9. maja 1985, u čast pobede nad fašizmom. U defileu su učestvovali oficiri i rodovi vojske iz cele zemlje. Bojim se da su neki koji su tada paradirali samo šest godina kasnije pucali jedni na druge – istim onim oružjem koje su imali na paradi. Srpski nacionalisti, koje su ne tako davno predvodili predsednik Nikolić i premijer Vučić, pre samo desetak godina tvrdili su da Beograd 20. oktobra 1944. nije oslobođen od fašizma nego da je zaposednut od strane komunista. Sada će se Nikolić i Vučić duboko nakloniti pred partizanskim ratnim zastavama sa petokrakom. Antifašizam je stav koji omogućava Srbiji da se oseća podjednako povezano sa zemljama saveznicama iz Drugog svetskog rata – Rusijom, kao naslednicom SSSR-a, ali i Sjedinjenim Državama, Velikom Britanijom i Francuskom.

DW: Mnogo se prašine diglo oko inicijative nekih državnih zvaničnika da i četnički simboli treba da budu zastupljeni na paradi, to jest da su i četnici makar jednako zaslužni borci protiv okupatora?

Ivanji: Stvar je toliko neverovatna i apsurdna da bih najradije rekao no comment. Tu ideju je promovisao samo Oliver Antić, jedan od savetnika predsednika Nikolića. Ideja je energično odbačena. Istorijska svađa o kontroverznoj ulozi četnika u okupiranoj Jugoslaviji neće pomutiti proslavu oslobođenja Beograda.

*Ivan Ivanji, 1929, je jugoslovenski pisac, prevodilac, diplomata i novinar. Zbog jevrejskog porekla je krajem Drugog svetskog rata interniran u nemačkim logorima Aušvic i Buhenvald. Posle rata je bio prevodilac za nemački jezik Josipa Broza Tita, što je opisao u knjizi „Titov prevodilac“. Od 1974. do 1978. bio je ataše za kulturu jugoslovenske ambasade u Bonu. Na nemački je prevodio svoja dela i dela Danila Kiša. Kao novinar je pisao za značajne nemačke listove poput Špigela, dok i danas objavljuje u beogradskom nedeljniku Vreme.