Iz Nemačke nazad u Srbiju
21. maj 2019.
Posle promena u Srbiji 2000. godine ponovo je počela nemačko-srpska razvojna saradnja. Te godine je Nemačko društvo za međunarodnu saradnju (GIZ) otvorilo kancelariju u Beogradu. GIZ već pola veka godina nastoji da doprinese političkom, socijalnom i ekonomskom napretku zemalja u razvoju. Osim u Srbiji, ova organizacija, koju uglavnom finansira nemačko Ministarstvo za razvoj, aktivna je u još 120 zemalja.
Već dve godine se sa Srbijom radi i na projektu „Migracije za razvoj“ – ideja je da se ljudi iz Srbije koji su se školovali ili sticali radno iskustvo u Nemačkoj vrate u svoju zemlju ili makar privremenu angažuju kako bi primenili znanje stečeno u Nemačkoj u svojoj domovini.
Prema podacima Organizacije za ekonomsku bezbednost i saradnju, Srbiju je od 2000. godine napustilo 654.000 ljudi, i to najviše onih uzrasta između 15 i 24 godine. Tada je naveden i podatak da je samo u poslednje dve godine iz Srbije u Nemačku otišlo oko 50.000 ljudi. Onima koji su u dilemi da li da ostanu u Nemačkoj ili da se vrate u Srbiju, model podrške za privremeno angažovanje omogućava da na neki način testiraju sebe, istraže mogućnosti u svojoj zemlji, a potom odluče gde će da žive.
„U okviru modela Diaspora Experts, naš program nudi podršku kvalifikovanim osobama srpskog porekla u Nemačkoj za privremeno angažovanje“, objašnjava za DW koordinatorka programa Milica Rebić. Srpski stručnjaci iz Nemačke mogu da se vrate u svoju zemlju na period od tri sedmice do šest meseci, a ovaj program pokriva troškove puta i nadoknadu za boravak u Srbiji.
Model „Saradnje sa stručnim kadrovima iz dijaspore“ je trajno otvoren i svi koji to žele mogu se registrovati preko sajta Centra za međunarodne migracije i razvoj. Predstavnici programa potom analiziraju profil kandidata i povezuju ih sa poslodavcima u Srbiji koji su u potrazi za tom vrstom stručnjaka.
„Otvoreni smo za različite sektore, struke i oblasti koje su relevantne za razvoj u Srbiji. Imali smo razna iskustva – od lekara specijaliste koji je bio ovde, do pedijatrijske sestre, koja je savetovala u oblasti dojenja. Jedna osoba koja je završila studije roda, angažovala se u nevladinoj organizaciji za podršku žrtvama nasilja u porodici, a jedna druga u oblasti sociologije na temu država blagostanja“, navodi Milica Rebić.
Želja za povratkom
Aleksandra Lakić rođena je u Sarajevu 1986. godine. Pošto je u Beogradu 2011. diplomirala na Fakultetu političkih nauka, četiri godine živela je u Nemačkoj, gde je završila master studije iz sociologije. „Ponuda za saradnju sa stručnim kadrovima iz dijaspore se pojavila u periodu kada sam ja već završila master studije u Berlinu. Zvučala mi je primamljivo, tako da sam odlučila da iskoristim tu priliku. Program je podsticajan za mene, posebno što je posao koji radim u okviru onoga čime želim da se bavim“, kaže Aleksandra u razgovoru za DW.
Ona se, kao i drugi kandidati, prijavila preko sajta CIM-a, koji joj je potom kao poslodavca predložio Centar za socijalnu politiku u Beogradu. „Onda sam imala razgovor sa direktorom organizacije, videli smo da moj profil odgovara potrebama Centra i da bismo mogli da sarađujemo. U Centru sam koordinatorka jednog regionalnog projekta koji ima cilj da poveže trustove mozgova, istraživače, predstavnike institucija, koji se u regionu bave socijalnom politikom i državom blagostanja“, navodi ona.
Projekat je zamišljen kao privremeni povratak stručnjaka u Srbiju. Da li ju je ipak podstakao da razmisli o definitivnom povratku u Srbiju ili u BiH? „Svakako da jeste. Sve vreme sam u Nemačkoj bila u nekoj polusituaciji, u nekom stanju neodlučnosti da li da se vratim. Nekako sam u poslednje vreme više naginjala tome da se vratim, ali bio mi je potreban podsticaj profesionalne prirode, tako da ovo jeste bitan korak u tom pravcu“, kaže Aleksandra Lakić.
Traženje nove šanse u Srbiji
Program „Migracije za razvoj“ u Srbiji i drugim zemljama realizuje i model Returning experts, u okviru kojeg se ljudima koje žive u Nemačkoj nudi podrška da se trajno vrate u svoju zemlju porekla. U nekim slučajevima ih CIM poveže sa poslodavcima, a korisnici programa se dve godine dobijaju dodatak na platu ne bi li im povratak finansijski pao lakše.
Dragan Momčilovič (naslovna fotografija, levo) iz Kljajićeva kod Sombora ima 33 godine i danas radi u nevladinoj organizaciji Centar za evropske politike (CEP) u Beogradu. Diplomirao je političke nauke u ovom gradu, a u Bonu je 2014. godine završio master program evropskih studija.
„Želeo sam da se bavim ovim čime se bavi CEP i da se aktivnije uključim u proces evropskih integracija Srbije. Stupio sam u kontakt sa CEP-om, potom imao nekoliko intervjua. U međuvremenu sam saznao i za program Migracije za razvoj, aplicirao sam i to je sve prošlo dobro“, kaže Momčilović za DW.
„Program je za mene značajan ne samo zato što uključuje podršku u vidu dodatka na platu, nego podrazumeva i naše učešće na raznim konferencijama. Imali smo nekoliko treninga, umrežavanja sa kolegama sa sličnim iskustvom“, objašnjava Momčilović.
Iako i sam primećuje da preovlađujući trend u Srbiji jeste odlazak, ipak dodaje da se mnogo ljudi i vraća. „Ima dosta potencijala u različitim oblastima – u IT-sektoru i drugim razvojnim oblastima. Mnogi naši ljudi koji u inostranstvu steknu iskustvo i kontakte, ovde pokrenu neke manje firme. Mi smo kroz ovaj program upoznali i starije ljude sa dosta više iskustva od nas.“
„Ogromna šansa Srbije“
U CEP-u radi i Miloš Janjić (naslovna fotografija, desno). Taj 29-godišnjak je diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a potom je u Berlinu završio master međunarodne ekonomije. Iako je u Berlinu imao dve ponude za posao, odlučio je da se vrati i svoje znanje primeni u Srbiji – koju vidi kao jako bogatu zemlju.
„Čuo sam da CEP traži nekog ko bi se bavio istraživanjem u oblasti fiskalne i monetarne politike, i da je to nova tema u koju bi CEP ušao“, kaže Janjić za DW. „Ponude koje sam imao u Berlinu su mi davale mogućnosti za karijeru u poslovnom smislu, ali sam ovde video šansu da ono što znam primenim, podelim sa kolegama, čujem njihovo mišljenje i da zajedno predložimo opcije za ekonomski progres Srbije”, kaže Miloš Janjić.
Po čemu je za jednog ekonomistu Srbija bogata zemlja? „Jer ima kapacitete u ljudima. Nekada se ekonomija bazirala na uglju, pa na nafti, a danas smo došli do toga da se sve bazira na znanju. Mislim da je to ogromna šansa Srbije. Nažalost, trošimo taj resurs jer su uslovi u Srbiji, i to ne samo ekonomski, jako loši. Želeo sam da svojim primerom uradim ono što mogu i da svojim radom širim ideje o tome kako Srbija ekonomski može i treba da se razvija“, objašnjava Miloš Janjić.
Iako program nudi podršku za povratak u Srbiju, učesnici nakon dvogodišnje podrške nisu obavezni da definitivno tu i ostanu. „Podrška u okviru modela Returning experts traje dve godine. Posle tog perioda, mi nikoga ne uslovljavamo da ostane kod tog poslodavca ili u Srbiji. Oni su slobodni da odluče, da prate svoju karijeru ili neki svoj privatni put. Ali, zadovoljni smo rezultatima, jer vidimo da je interesovanje i za povratak i za privremeno angažovanje iz dijaspore sve veće“, zaključuje koordinatorka programa Milica Rebić.