Izbeglice i azilanti zaobilaze Hrvatsku

Hrvatska je dospela na obod kontinentalne asocijacije i tim se ispočetka potencijalno više izložila talasu očajnika, koji iz Azije i Afrike beže od ratova i nemaštine. Ipak, statistike pokazuju donekle paradoksalan efekat: broj zatraženih azila u Hrvatskoj je sa 896 pao na 314, ako se ta brojka uporedi sa prvih devet meseci prošle. Takođe, za 37 odsto je u padu i broj zabeleženih nezakonitih prelazaka granice.

Taj trend nagoveštava dva moguća zaključka. Prvo, na snagu je stupila tzv. Dablinska uredba, kojom je propisano da potražilac azila može podneti zahtev samo u prvoj zemlji-članici EU u kojoj se zatekao. Budući da ovdašnje tržište rada nije niti približno izdašno kao neka zapadno-evropska, to izbeglice sve više izbegavaju Hrvatsku. Drugo, hrvatske pogranične službe dobile su sa ulaskom u EU značajnu količinu sofisticirane opreme za presretanje ilegalnih migranata. Konačni ishod jeste svega 129 odobrenih azila ove godine.

Kritična uloga medija

Ako statističkim pokazateljima o hrvatskom gostoprimstvu te vrste okolnosti donekle i idu u prilog, vidljiv postaje problem daljeg tretmana azilanata. Integracija tih ljudi u društvo pokazala se najvećom manom sistema u kojem ovi ljudi doslovno zaglavljuju bez primerene pomoći. Hrvatska se ne može pohvaliti ni svetonazorskim karakteristikama koje je čine razmerno konzervativnom i zatvorenom sredinom.

Zagrebački Centar za mirovne studije i filmsko-producentski kolektiv „Fade in“ su početkom ove sedmice organizovali radionicu o ulozi medija u integraciji izbeglica u hrvatsko društvo. Tema su bile razne kritične tačke integracionog procesa u Hrvatskoj, o čemu smo porazgovarali sa Julijom Kranjec iz CMS-a, najangažovanije domaće organizacije, koja se bavi izbegličkom problematikom. Saznali smo da su problemi sa kojima se suočavaju izbeglice prisutni u gotovo svim sferama njihovog života, od obrazovanja, stanovanja, zapošljavanja, zdravstva, do kontakata sa širom zajednicom i suočavanja sa ksenofobijom.

Manjkavosti obrazovnog sistema

„Još uvek nema npr. sistemskog i profesionalnog kursa jezika za izbeglice koji bi za njih bio besplatan. Vrtimo se u krugu isključenosti i siromaštva te grupe ljudi koja ostaje na marginama“, kaže Kranjec. Iako Hrvatska ni desetu godinu od stupanja na snagu Zakona o azilu nema integracionu politiku, od ove godine sprovodi se Akcioni plan za uklanjanje prepreka u ostvarivanju pojedinih prava u domenu integracije stranaca. Inače, u poslednje vreme pribežište dobija najviše ljudi iz Somalije i Sirije, a ranijih godina je to bio slučaj sa izbeglicama iz Avganistana, Iraka i Turske.

„Izrada Akcionog plana značajan je korak u razvoju sistema uključivanja izbeglica i stranaca u hrvatsko društvo“, mišljenja je Julija Kranjec, „u narednom periodu očekujemo evaluaciju učinaka sprovedenih mera, dalje unapređenje utemeljeno na potrebama izbeglica i stranaca i aktivnije uključivanje svih relevantnih institucija“. Najznačajniji problemi tiču se resora Ministarstva obrazovanja, a s obzirom na manjkavosti obrazovnog sistema koji bi trebalo da bude ključan za suzbijanje rasizma i prihvatanje drugih i drugačijih.

Pouka iz Domovinskog rata

Josip Kregar na Pravnom fakultetu u Zagrebu predaje i o ljudskim pravima, što ga čini poznavaocem ove materije i aktuelnih prilika u Hrvatskoj. „Statistike pokazuju da nismo obećana zemlja za azilante. Ali ne zato što smo maleni ili zato što smo u krizi. Bez obzira na vrtoglavi porast broja potražilaca do prošle godine, nismo poboljšali uslove za njihov prijem“, izjavio je Kregar za DW. Uz sve to treba imati na umu da Hrvatska ipak ne trpi pritisak u razmerima kao što je to u Italiji ili Grčkoj.

„Često se ponavlja teza da smo u Domovinskom ratu bili zaboravljeni, prepušteni sebi. To bi lako mogli da demantuju podaci o broju azilanata tada, o nesebičnoj politici mnogih zemalja pa i materijalnoj pomoći. Ali izgledalo nam je neprihvatljivo i grešno da nam se ne pomaže u nevolji, činilo se to grehom koji ne može opravdati nijedan politički razlog ili prostorna udaljenost“, izričit je Josip Kregar. On smatra da Hrvatska ne treba da vraća usluge niti da bude milostiva, ali treba da poštuje pravo na azil, za one koji su se našli u nevolji. Njima nije dovoljno dati hranu i smeštaj, njima treba sve ono što treba i nama, ističe Kregar.