Izbeglice plaćaju za strah od populizma

Šefovi država i vlada EU su na Malti dogovorili plan u deset tačaka koji bi trebalo da zaustavi dolazak izbeglica iz severne Afrike preko Sredozemnog mora. Plan podrazumeva podršku libijskoj obalskoj straži koju treba osposobiti da spreči krijumčarske bande da na trošnim brodovima šalju ljude ka italijanskoj obali. Takođe, EU želi da podrži izgradnju „prihvatnih centara" u samoj Libiji – zemlji razorenoj građanskim ratom, propaloj državi u kojoj se ni ne zna ko je na vlasti. „Treba nam političko rešenje za stabilnu Libiju. Tu ima još mnogo posla", priznala je i nemačka kancelarka Angela Merkel. Kritičari govore o ciničnoj politici s obzirom na hiljade utopljenih migranata i stanje u Libiji.

„Malo kada je samit EU održan tako blizu žrtvama", piše Frankfurter rundšau. „Malta leži u Sredozemnom moru, baš između Libije i Italije. Gotovo da se oseća prisustvo hiljada pokojnika koji su se utopili na ovoj ruti u pokušaju da pobegnu u Evropu. Ali ta blizina nažalost nije pomogla. Evropa izbeglicama nudi samo jednu ciničnu alternativu opasnom putu brodom: ako neće da se vrate u domovine, onda neka ostanu u libijskom haosu. To je srž plana u deset tačaka koji je dogovoren na Malti."

Frankfurter algemajne cajtung piše da plan na papiru izgleda fantastično: sa mnogo novca podržati libijsku mornaricu i Ujedinjene nacije koje treba da organizuju prihvatne centre u Libiji. „Ali to ništa neće pomoći dok u Libiji ne bude rešeno pitanje moći. Nema ko da ozbiljno sarađuje sa EU dok god se u toj zemlji vode borbe neprijateljskih tabora i dok se ne uspostave institucije koje funkcionišu." Landescajtung iz Lineburga dodaje: „Dobro je u namerama EU to što bi jačanje libijske obalske straže drastično smanjilo broj ljudskih žrtava u Sredozemnom moru. Loše je što bi izbeglice bile zadržavane u libijskim kampovima – time bi varvarstvo protiv migranata svake vrste palo na dušu EU."

Miteldojče cajtung (Hale) piše da je ideja suluda. „Na ideju da baš Libija bude partner evropske politike odbrane od izbeglica mogao je doći samo neko ko nije čitao izveštaj nemačkog Ministarstva spoljnih poslova o 'najtežim sistematskim povredama ljudskih prava' u toj zemlji. 'Egzekucije ljudi koji nemaju da plate, mučenje, silovanja, prinude i proterivanja u pustinju dešavaju se svakodnevno.' Evropska unija je spremna da sve to proguta kako bi skinula izbeglice sa vrata – a njih 1.354 se utopilo u Sredozemnom moru samo u poslednja tri meseca."

„Takozvani talas izbeglica nije stigao preko noći", piše Darmšteter eho. „Godinama se krčkalo i to nije smelo da se previdi, čak i da nije bilo rata u Siriji. UNHCR je upozoravao i upozoravao, ali niko nije hteo da čuje. Takvo stanje i dalje traje. Evropa bi morala da ima bolji plan od onog u kojem se kao izbacivači pred vratima EU postavljaju Turska i sada Libija, propala država kojom vladaju anarhija i samovolja."

Ima i drugačijih viđenja. „Evropskoj uniji ne ostaje ništa drugo osim da pokuša ovako. Jer nekontrolisani dolazak migranata doveo bi EU na ivicu pucanja i poslužio da ksenofobni populisti dobiju još više moći. To nikome ne bi pomoglo, pogotovo ne izbeglicama", piše Noje osnabriker cajtung. Slično piše Rajn-nekar cajtung (Hajdelberg): „Moguće da će plan propasti. (…) Ali to je jedini plan o kojem su lideri zemalja EU mogli da se saglase. Jer sve humanitarne ideale prekriva strah da će izborne 2017. godine populisti osvojiti i razoriti Evropu."