Izbori u Srebrenici - šansa za manipulacije

Veliki broj građana, uglavnom iz Federacije Bosne i Hercegovine svakodnevno podnosi zahteve za dobijanje nove lične karte u Srebrenici, kako bi mogli da glasaju na predstojećim lokalnim izborima u oktobru. Oni na taj način, uz podršku srebreničkih udruženja, ali i bošnjačkih partija, žele da spreče pobedu srpskog kandidata na izborima jer je, prema biračkom spisku, u Srebrenici registrovano 9.000 birača, od čega je preko 6.000 srpske nacionalnosti.

Nezavisni kandidat za načelnika Srebrenice Ćamil Duraković kaže da iza prijave Bošnjaka ne stoji nikakva politika: „Fokus kampanje 'Glasaću za Srebrenicu' je na ljudima koji su rođeni u Srebrenici i genocidom odavde proterani. Deo naše kampanje nije ni (Muamer) Zukorlić ni tako neke priče“.

Kazne za fiktivne prijave

U policijskoj stranici u Srebrenici povećan je broj izdatih ličnih karata čak za nekoliko puta. U Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srpske upozoravaju da je svaki građanin dužan da, prilikom prijavljivanja adrese, dâ istinite podatke. Portparol Mirna Šoja kaže da su, ukoliko se utvrdi da se radi o fiktivnim adresama, moguće kazne i do 300 maraka: „Nama ostaje jedino da uputimo apel svim građanima da vode računa da se daju istiniti podaci kako se ne bi kršio, ne samo Zakon o prebivalištu, već i Izborni zakon Bosne i Hercegovine“.

Ipak, predsednik Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko kaže da Republika Srpska takvim potezima želi da održi sadašnju demografsku strukturu, odnosno da spreči povratak građana bošnjačke nacionalnosti: „Mislim da RS vodi politiku koja zapravo ide ka cementiranju tih demografskih rezultata koji su sada na delu. Mislim da je to amoralno i da se sprečava stvaranje ili rekonstruisanje Srebrenice onakva kakva je bila“.

Kontra-kampanja

Kao kontra akciju, Srbi su takođe pozvali građane srpske nacionalnosti, ali iz Srbije, da dođu u Srebrenicu i prijave mesto prebivališta na području te opštine. Predstavnik koordinacionog tela srpskih birača opštine Srebrenica u Beogradu Ljubiša Ristić, tvrdi da Bošnjaci koji se sada prijavljuju nikada tamo nisu živeli: „Proteklog meseca registrovalo se oko 260 Bošnjaka. Tokom meseca jula, dnevno se registruje od 15 do 30 Bošnjaka širom Bosne i Hercegovine, koji do tada nikada nisu bili u Srebrenici“.

Profesor na Filozofskom fakultetu u Tuzli Enes Osmančević kaže da je Srebrenica mesto velikog stradanja i velikog zločina, ali, nažalost, i mesto velike manipulacije. Činjenica je, kaže, i da je Srebrenica poslednjih petnaest godina ostala geto gde se ljudi jednom godišnje prisećaju žrtava.

Slepo se slede koncepti iz devedesetih

„Ovo što se sada čini, prijava ljudi, predstavlja pokušaj korekcije tih neuspelih koncepata i politika, da umesto stvarnog prosperiteta i suočavanja sa prošlošću i posvećivanja ljudima, imamo pokušaj politikanstva i manipulacije i pokušaj da se ti propali koncepti na neki način održe. Mislim da je to jedan od poslednjih pokušaja i da nijedan njihov koncept ne vodi istinskom suočavanju sa tragedijom, već tvrdoglavo i slepo slede te koncepte iz devedesetih“.

Nakon bezbroj pokušaja da se i ove godine primene pravila na Izborni zakon kao i 2008. godine, kada je svima sa popisa iz 1991. godine sa područja opštine Srebrenice bilo dozvoljeno glasanje, vlasti Republike Srpske to ove godine nisu dozvolile. Nakon što su odustali od bojkota izbora, što je bila jedna od opcija kao odgovor na stav iz RS, bošnjačka udruženja odlučila su se na inicijativu „Glasaj za Srebrenicu“ u kojoj su pozvali sve koji to žele da prijave mesto prebivališta u toj opštini i tako spreče pobedu srpskog kandidata na predstojećim lokalnim izborima.

Autor: Dragan Maksimović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković