Između dejtonske stvarnosti i standarda EU

Bosna i Hercegovina je, za manje od mesec dana, dva puta bila tema razgovora ministara spoljnih poslova Evropske unije. Novembarsko zasedanje Saveta EU prošlo je u znaku inicijative Hrvatske na prioritetnoj ustavnoj primeni rezultata izbora i reformi Izbornog zakona. Decembarskoj raspravi ministara zemalja-članica prethodilo je otvoreno pismo tri nekadašnja visoka predstavnika koji su upozorili EU na mešanje Hrvatske u unutrašnja pitanja BiH.

Šefica diplomatije EU Federika Mogerini, kojoj je otvoreno pismo i bilo upućeno, kaže da se, za početak, lideri u BiH moraju ohrabriti da preuzmu odgovornost i što pre formiraju vlast kako bi nastavili s reformama u zemlji.

„Bila sam svedok neočekivano dobrih koraka koje je BiH uspela da ostvari u periodu od 2014. godine do danas. Naravno da posle izbora ima poteškoća. Država ima specifično uređenje, ali sam i pored toga uverena da lideri, kao i narod u BiH, mogu ujedinjeni da napreduju u reformama“, poručila je Mogerinijeva.

Ona je naglasila i to da će i pitanje izbornog zakona u BiH morati da bude rešavano „što je pre moguće“, ali tek pošto se formira vlast i nastavi reformski proces. „Potrebno je naći pravi balans između jedinstvenog uređenja zemlje i standarda EU. Verujem da će, kada se formira vlast, a reformska agenda nastavi, i to pitanje biti rešavano na kooperativan način.

„Legalnost izbornog procesa ne dovodi se u pitanje“

U kancelariji šefice EU-diplomatije potvrdili su za DW da je Fedrika Mogerini razmotrila otvoreno pismo tri nekadašnja visoka predstavnika u BiH i naglasili da se pozicija EU nije promenila.

„Legalnost izbornog procesa za članove Predsedništva BiH ne dovodi se u pitanje. Mi ponavljamo neophodnost brzog formiranja zakonodavnih i izvršnih tela vlasti, uključujući i iznalaženje rešenja kada je reč o Domu naroda Federacije BiH. Evropska unija ostaje posvećena pružanju podrške vlastima u BiH na iznalaženju rešenja za reformu izbornog zakonodavstva u skladu s odlukom domaćih sudova i vladavinom prava, a u cilju ispunjavanja odluka međunarodnih sudova i evropskih standarda“, izjavila je za DW portparolka Evropske komisije Maja Kocijančić.

Pismo „nisu ni spominjali“

Otvoreno pismo nekadašnjih visokih predstavnika Pedija Ešdauna, Kristijana Švarc-Šilinga i Karla Bilta, ministri spoljnih poslova EU tokom debate o BiH „nisu ni spominjali“, izjavila je šefica diplomatije Hrvatske Marija Pejčinović Burić.

„Ja sam se samo na njega pozvala odbacujući ga i smatrajući ga zaista neprimerenim i prema Hrvatskoj, ali i prema institucijama EU, s obzirom na to da se meša u njihov rad i odluke. Očigledno da pismo nije imalo efekat koji se želeo“, zaključila je Marija Pejčinović Burić.

Hrvatska ministarka navela je da su u raspravi o BiH u Savetu EU „spomenute najvažnije teme“ – od formiranja vlasti, preko izbornog zakona, do refomske agende. „Hrvatska je ponovila stav da je važno da se što pre pristupi izmeni izbornog zakona, a da se u implementaciji izbornih rezultata mora primeniti presuda Ustavnog suda u slučaju Ljubić, a vezano za formiranje Doma naroda Federacije“, kaže Marija Pejčinović Burić.

Ocenjujući da je Ustavni sud zaključio da je to načelo „natkriljujuće“ i da važi i za druga pitanja kada je reč o ravnopravnosti tri konstitutivna naroda, hrvatska šefica diplomatije ponovo je izrazila nadu da će ono biti primenjeno u sprovođenju izbornih rezultata na svim nivoima u BiH.

Lajčak: Izbor Komšića nije u duhu Dejtona

Evropska unija mora ozbiljno da se pozabavi situacijom u BiH, jer postoji „sukob između Dejtonskog sporazuma, koji je činjenica, i evropskih očekivanja, što je budućnost BiH“, poručio je šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak. I sam nekadašnji visoki predstavnik u BiH, Lajčak kaže da je upoznat sa otvorenim pismom, iako njemu „nisu predložili da ga potpiše“.

„Mislim da je na štetu Hrvata koji žive u BiH ta politizacija njihove situacije. Trebalo bi da se radi na tome da se oni osećaju ravnopravnim, da osećaju da imaju svoju političku reprezentaciju i da nemaju tih problema koje oni očigledno imaju“, kaže Lajčak.

On je ocenio da dosadašnji način komunikacije „samo pogoršava stvari“ u BiH, ali i da je činjenica da izbor Željka Komšića kao predstavnika hrvatskog naroda u Predsedništvu BiH nije u duhu Dejtonskog sporazuma.

„Taj izbor je u skladu sa pismom, ali ne i duhom Dejtonskog ustava. Činjenica je da je Komšić izabran glasovima nehrvatskog stanovništva i da kao rezultat toga Hrvati u BiH ne osećaju da imaju svog člana Predsedništva“, kaže Lajčak.

On je poručio da se sukob između „dejtonske stvarnosti“ i „evropske budućnosti“ BiH mora rešavati sistemski i da je jedno od prvih očekivanja od BiH da se posle formiranja vlasti rešava pitanje izbornog zakona.

„Razumemo potrebu za izbornim zakonom“

U EU kažu da su, povodom postizborne situacije u BiH, u kontaktu „sa svim činiocima, uključujući i zemlje-članice“. U Savetu ministara EU i ovoga puta naglašavaju svoju posvećenost perspektivi BiH kao „suverene, ujedinjene i jedinstvene“ države. Ponavlja se zahtev svim političkim liderima u BiH da se „konstruktivno angažuju“ na formiranju vlasti u zemlji kako bi se omogućio „nastavak reformskog procesa i puta BiH ka EU“.

Napominje se i da je u toku izrada mišljenja Evropske komisije o ispunjenosti uslova za kandidatski status BiH, što bi trebalo da bude gotovo sledeće godine, a da je trenutni prioritet države, formiranje svih nivoa vlasti, s posebnim akcentom na „nalaženje rešenja za Dom naroda Federacije BiH“.

„Važno je da BiH ima vlast na svim nivoima kako bi napredovala u svom reformskom programu, ali i razumemo potrebu za izbornim zakonom. Ostajemo posvećeni obezbeđivanju podrške vlastima da nađu održivo rešenje za formiranje izbornog zakona u skladu s domaćim i međunarodnim sudovima i vladavinom prava“, zaključio je Savet Evropske unije.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android