Izrael i Palestina: „Razgovori o razgovorima“

Za pregovaračkim stolom u Vašingtonu sastali su se izraelska ministarska pravosuđa Cipi Livni i izaslanik premijera Netanjahua, Jichak Molcho s jedne strane i predstavnici palestinske delegacije Saeb Erekat i Mohammed Štajeh, s druge. Bio je to prvi sastanak predstavnika Izraela i Palestine u poslednje tri godine. Ali očekivanja obeju strana nisu posebno velika. „Cinizam koji prati poziv američkog ministra spoljnih poslova, Džona Kerija da ponovno sednu za pregovarački sto, može se delomično objasniti osećajem – probali smo, nije ništa vredelo…“, napisao je izraelski novinar Uri Dromi u svojoj kolumni. Izraelci i Palestinci već su naime nebrojeno mnogo puta prošli kroz fazu započinjanja razgovora. Svaki put bili su otpočinjali sa mnogo nade i optimizma koji su međutim, posebno poslednjih godina, vrlo brzo nestali. „Ali, bolje išta nego ništa. Gore od ovog ionako ne može biti. U Benjamina Netanjahua ne polažem nikakve nade. A žele li Palestinci mir zaista? Pojma nemam“, mišljenje je studenta Gada Marcusa iz Jerusalima.

Prema istraživanjima izraelskog dnevnog lista Harec, sprovedenog proteklih dana, oko 55 odsto Izraelaca izražava spremnost na dogovor sa Palestinicima. Istovremeno, njih 70 odsto ne veruje da je sporazum moguć. Što se Palestinaca tiče, njihova očekivanja su još manja. Prema navodima palestinskog Centra za politička istraživanja, čak 69 odsto Palestinaca navodi kako ne veruje da će se u narednih pet godina poštovati rešenje, koje se ogleda u postojanju dve države. „Većina je više pesimistična. Ja sam po prirodi optimista, ali sa Izraelom pokušavamo da pregovaramo već 20 godina, od 1994. godine i iskreno rečeno, ne očekujem da će ovoga puta biti drugačije nego pre“, kaže Imad Muna, Palestinac, vlasnik knjižare u Istočnom Jerusalimu.

Sporno puštanje na slobodu palestinskih zatvorenika

Sastanak u Vašingtonu predstavlja uvod u novi početak mirovnih pregovora. A to znači definisanje uslova i preduslova, čijim ispunjavanjem bi pregovori tekli bez zapinjanja. Jedno od spornih pitanja bilo je oslobađanje palestinskih zatvorenika. Tokom vikenda je potvrđeno da će izraelska vlada pustiti na slobodu 104 zatvorenika. Premijeru Netanjahuu je pošlo za rukom da uveri članove kabineta da podrže ovu amnestiju. Reč je o zatvorenicima kojima je uskraćena sloboda još 1993. godine zbog terorističkih akcija, a neki su zbog ubistva osuđeni na doživotne kazne zatvora. Kako je naglasio premijer Netanjahu „odluka nikome u vladi nije olako pala, pa tako niti njemu“. „Međutim, postoje trenuci u kojima se za dobrobit nacije moraju donositi i teške odluke“, rekao je šef izraelske vlade. Zatvorenici bi na slobodu trebalo da budu puštani postepeno u narednih devet meseci i zavisno od napretka mirovnih pregovora. Činjenica da se među zatvorenicima nalaze i mnogi izraelski Arapi, u Izraelu je izazvala veliki otpor. „Nijedna zemlja na svetu ne bi ubojice puštala zatvorenike na slobodu“, rekao je Naftali Benett, predsednik nacionalne stranke „Jevrejski dom“. On nije podržao amnestiju zatvorenika. Dajući svoj pristanak za oslobađanje zatvorenika, izraelska strana je ispunila glavni zahtev Palestinaca, koji su najavili da će za pregovarački sto sesti samo u slučaju da od Netanjahua dobiju garanciju o amnestiji 104 zatvorenika.

Izrađivanje plana za predstojeće pregovore

Prilikom prvog susreta u Vašingtonu u ponedeljak uveče, 29. jula, izraelska ministarka Livni i šef palestinske delegacije Erekat, napravili su radni plan za naredni period – sedmice i mesece. Obe strane su naglasile kako detalji plana moraju biti razrađeni, pre nego sami mirovni pregovori pod vođstvom SAD, mogu da počnu. Detalji radnog plana nisu poznati.

Palestinska strana u svakom slučaju očekuje poštovanje granica postavljenih 1967. godine i da upravo one budu osnova na kojoj će se odvijati razgovori. Izrael od Palestine očekuje garancije na bezbednosnom planu. Glavne sporne tačke, povratak 5,3 miliona Palestinaca u zemlju i pitanje Jerusalima biće na početku razgovora izostavljena.

„Šanse za uspeh pregovora pod ovim uslovima nisu prevelike. Ali u ovoj fazi najvažnije je da obe strane izraze svoju saglasnost o nastavku mirovnih pregovora. To je veliki uspeh“, rekao je Abraham Diskin, profesor na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu. I palestinski analitičar Mahdi Abdul Hadi, slično razmišlja. „Sada je najvažnije povratiti izgubljeno poverenje u politiku kod stanovništva. Palestincima je dosta čekanja, oni su frustrirani i mnogi od njih ne veruju da će se išta promeniti“. Obojica su saglasni kako bi najgore bilo, ako bi se na kraju dogodilo da „razgovori o razgovorima“ proteknu bez jasnih rešenja.

Autor: Tanja Kremer / Željka Telišman
Redakcija: Jakov Leon